У овој причи, тридесетак жена из темеринске општине удружило се пре скоро 13 година. Написале су пројекат очувања старих заната кроз вез и преко конкурса на који је пристигло преко 90 различитих идеја, баш је њихов одабран међу четири најбоља. Тада су носиле назив Актив жена Бачког Јарка, али након пар година оформиле су Креативну радионицу, настављајући до данас да стварају уникатне рукотворине.
Како каже председница Креативне радионице Боса Вукотић, од самог почетка су наследиле просторије бивше школе, јер је на том месту, у Новосадској улици 352 некада била Школа за кројаче. Сада их и Општина подржава у њиховој намери да очувају традицију и културу како Срба тако и Мађара, а оне су задовољне што имају све услове за стварање.
- Има нас око 20 чланица и овде су жене из Темерина, Бачког Јарка, Сирига и Госпођинаца - прича Боса Вукотић. - Осим старијих госпођа има и млађих чланица које желе да науче старе вештине. Истина је да смо почеле са везом и од тада радимо и мађарски вез, временом смо почеле да радимо и хеклање, штрикање, да пустујемо вуну, а декупаж највише ради наша чланица Гордана. Пет наших жена завршило је обуку за ткање коју је оргнаизовао Музеј Војводине, па смо купиле и два разбоја.
На полице просторија поређане су тегле са направљеним карираним поклопцима, у којима се налазе медењаци различитих облика и украшених површина у различитим бојама. Изгледају тако лепо да се поставља питање да ли су јестиви, а Марија потврђује „Наравно да су јестиви, правимо их са пуно љубави”. Прошле године укупно су направиле преко 25.000 медењака.
Почеле су са израдом честитки и много се поносе онима које су урадиле за „Виртус” награде. Направиле су чак хиљаду комада за десетак дана. Затим су почеле да везу постељине. За време пандемије, више од 2.000 маски је направљено за децу, али и одрасле. У радионици имају и услуге шивења.
- Радим и зидне слике техником сликања иглом, с обзиром на то да везем разнобојне форме цвећа - прича нам Марија Калмар, која је иначе пензионисана стоматолошка сестра и чланица скоро од оснивања. - Није ништа тешко, радим за себе и никада не бележим време, јер ми није битно. Поносимо се свиме што радимо и не кажемо да су наши радови посебни, али се разликују од осталих. Радимо са школом, обучавамо децу за вез, те смо имали доста радионица.
Цео простор красе рукотворине жена, а сваком посетиоцу је лако да запази разноврсност радова, од капа, шалова, рукавица, до јастука, постељине, yempera, кецеља, ташни, столњака и надстолњака. Посебно се истичу појасеви улепшани везеним цветовима, који као украси висе на огледалу, а сасвим су довољни да разбију једноличне боје хаљина.
- Наше рукотворине су на продају, али нажалост мало је заинтересованих - пожалиле су нам се Боса и Марија, рекавши да људи увек имају прече трошкове. - Завод за равноправност полова иначе организује Сајам женског стваралаштва и тамо смо сваке године и на бројним другим манифестацијама. Стигле смо чак и до Италије, носиле наше рукотворине и могу рећи да тамо лепо реагују на нашу понуду. Крећемо се свуда, а у задњих пар година се код нас организује Ноћни базар па и ту излажемо.
Материјал набављају захваљујући Општини Темерин, преко пројеката које и даље ревносно пишу. Уз то додају и новац од продатих дела. Такође пишу пројекат за обуке деце у школи, па су тако кренуле од предшколског узраста.
И. Бакмаз
