- Има много празних кућа, млади након завршетка средње школе, одлазе на студије у градове и већина тамо остаје. Популарно је међу младим Русинима да одлазе у Словачку, али и у друге градове Европе, а природни прираштај је и код нас низак, као и у већини села у Србији - каже Самочета и наводи као највећи проблем села незапосленост, што и јесте разлог за одлазак младих.
Већина становништва у Куцури бави се пољопривредом, која полако постаје занимљива и младима, те Самочета сматра да по том питању може доста да се уради како би млади остали да живе на селу.
- Наше удружење је основано 2011. године и тада смо почели да окупљамо младе, а данас имамо педесетак чланова. Када нешто треба да организујемо имамо проблем јер су чланови у Новом Саду или неким другим градовима. Одлучили смо зато да радимо са најмлађима, те смо направили еколошку секцију у Основној школи „Братство јединство” и направили сарадњу, да би они једног дана могли да наставе и наследе наш рад - каже Самочета.
Пауловније и ветрозаштита
Удружење младих конкурисало је и на пољопривредне пројекте, који се нису тицали само Куцуре, већ су обухватили четири општине - Нови Сад, Кулу, Врбас и Бачку Тополу.- Обилазили смо средње пољопривредне школе у којима смо организовали радионице које се тичу одрживог развоја пауловније, те смо имали у самом селу радионице на тему садње дрвећа, односно ветрозаштитних појасева, који смо пренели на целу општину- каже Самочета.
Пре оснивања удружења организовани су сусрети младих из земље и региона, што је била прва иницијатива и тада награђена као најбоља од стране Министарства омладине и спорта.
-Тада смо увидели да можемо да урадимо нешто боље за наше село, те смо одлучили да оснујемо Куцурско удружење младих познатије као КУМ, и почели да радимо на неким већим пројектима- каже Самочета. -Имамо велику сарадњу са Општином, као и председником општине Миланом Глушцем, који су нам на самом почетку дали велику подршку и без њихове помоћи не би могли да радимо. И данас је сарадња одлична, као и са Канцеларијом за младе. Свесни смо да општине данас у Србији немају велики буyет, па ни наша, али нам помажу колико могу.
Он додаје да је данас пројектно финансирање вероватно и једни начин фукнционисања удружења и других институција, те конкуришу са што више пројеката.
- Пројекти су везане за наше активности, као што је драмска секција, затим креативне радионице, те ликовне радионице са децом, а када је реч о манифестацијама онда конкуришемо и код амбасада, јер на пример наш сусрет када сваке године окупи око 300 младих из Србије, подразумева и госте из иностранства- напомиње Самочета.
Ове године је план да се сусрет омасови, али је чланова све мање како би се постигао тако крупан посао.
- Радили смо пуно пројеката који нису искључиво везани за младе, али су млади увек укључени. Тако смо конкурисали за обнову Етно клуба у Куцури, где млади сакупљају експонате и помажу управи Етно клуба - каже председник Удружења младих из Куцуре.
Млади Куцуре су се повезали са организацијама из региона, Словеније, Босне и Херцеговине, као и Хрватске, али направили сарадњу и са Националним парком у Румунији.
-На тај начин све више омладине шаљемо на размену у Европу, али и они долазе код нас, те су студентске праксе у иностранству већ устаљене – каже Самочета и додаје да је на младима да одлуче да ли ће остати да живе у Куцури, а на члановима удружења да младима омогуће што више путовања, јер је то ипак оно што највише воле.
М. Стакић
