Наиме, након краткотрајног затишја на овдашњем тржишту некретнина, поново се тражи квадрат више, при чему цене у елитној централној градској зони знају да досегну чак 900 евра. Тако није било ни у време економског ентузијазма након демократских промена 2000. године, који је потрајао скоро до избијања светске кризе 2008.
По обичају су најтраженији станови у најурбанизованијем делу града, Новој Селенчи, а како тврде овдашњи продавци некретнина, само од прошле године цена је порасла за 50 до 70 евра по квадрату. У зависности од локације и квалитета градње, сада се цена квадратног метра креће у распону од 600 до 750 евра. Како сами инвеститори тврде, расту новоградње допринело је лакше прибављање свих неопходних дозвола, док повећаној тражњи доприносе Сомборци, али и они којима се овај град допада, који су тренутно на раду у иностранству, па им је потребно породично гнездо током годишњих одмора, посете родбини или као животно одредиште након одласка у пензију.
Сасвим очекивано, цене старијих станова су далеко ниже, па се у овом делу вароши могу пронаћи двособни станови стари десетак година у ценовном распону од 25.000 до чак 40.000 евра, односно од 340 до 600 евра по квадрату. На ово утиче пре свега спратност, квадратура, али и тип грејања, пошто је у Сомбору све мање исплативо имати стан прикључен на систем даљинског грејања.
Донедавно је централно грејање словило као најефикасније и најконфорније, па су предност имали станови прикључени на даљинско грејање. Међутим, поред тога што није јефтино, такво грејање плаћа се током целе године. Ово је условило да све бољу прођу имају станови прикључени на гасну мрежу, по правилу изоловани по најновијим стандардима, па купци могу сами да „диктирају“ своју потрошњу енергента, а самим тим и трошкове одржавања.
Најчешћи купци су млади брачни парови којима, тренутно, не требају претерано простране стамбене јединице, али и пензионери који након одласка потомства због ниских примања не могу више себи да приуште станове већих квадратура. Гарсоњере, једнособни и једноипособни станови у Сомбору, лоцирани до другог спрата брзо се продају, без обзира да ли је реч о новоградњи или староградњи.
Инвеститорима донекле главобољу ствара чињеница да је потражња за трособним, четворособним и већим становима све мања, мада сваки, поготово нови стан или локал пре или касније нађе свог купца. Иако је новоградња по стамбеној јединици исте квадратуре скупља и по 15.000- 20.000 евра, нешто се прода још док је зграда у темељима, а остатак када се зграда стави под кров и финишира, често и по захтеву самих купаца.
Посебно су атрактивни станови који ничу на месту старијих, готово патрицијских породичних здања у строгом центру града, односно зграде које се подижу на гласовитим сомборским венцима и њиховим рубовима, чија је градња омогућена недавним променама урбанистичких услова. Управо су квадрати тих зграда и најскупљи и досежу до 900 евра, па, у зависности од индивидуализованог унутрашњег уређења и више евра, али ова здања наилазе и на осуду јавности пошто њихова архитектонска решења очигледно занемарују амбијенталну целину о којој би се требао бринути надлежни Покрајински завода за заштиту споменика културе из Новог Сада.
М. Миљеновић
Пројекат „Сомбор данас” реализује „Дунав продукција”, а суфинансира Град Сомбор. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства
