У хладу парка у центру села мирисали су паприкаши од овчетине, говедине, свињских папака, салашарских петлова и кокица, приказивали се стари занати и израда рукотворина, дегустирала палинка разних фела, дружило се уз чардаш и друге ноте.
- На нашем кулинарском такмичењу може све да се кува, само је важно да се крчка у котлићима – каже организатор Золтан Фараго из Удружења „Сабо Денеш”. – Имамо занимљива такмичења за децу, омладину и одрасле. Додатак је то фестивалском програму да буде занимљивије и веселије, при чему нам је битно да се учествује породично, да свако нађе себе. Крајњи циљ је да се обогати туристичка понуда, да у наше место и кањишку општину долази што више гостију.
Сеоске улице, централни трг и јавне површине по селу краси преко 3.000 ружа, арборетум са више од 200 врста дрвећа. Први човек МЗ Тотово Село Ференц Бата наглашава да су претходне две деценије, као мало насеље, успели да ураде веома много и вели да је свима драго када дође гостију више него што има становника.
У котлићима екипе Сенте, кувао се паприкаш од свињских папака, рибља чорба и кокошија супа. Комплетан штанд је окићен рукотворинама, а на куварицама народне пословице на мађарском језику, од којих је свакако најупечатљивија, као мото ове сенћанске дружине посвећене неговању традиција: „С празном главом се може живети, а са празним стомаком никако!”. Да штанд буде атрактиван и јела буду укусна трудили су се Иштван Блог, Јожеф и Клаудија Хајду и Илона Ујхељи.
- Палинка је домаћа, разних врста од грожђа, крушака, шљива и дуња, а кајсијеваче из лањске производње већ немамо, све смо попили. Нажалост, неће је бити ове године, јер нам је мраз обрао кајсије и рода уопште нема – јада се Јожеф Хајду, док наздрављамо мирисном лозовачом од грожђа домаће сорте „петра”, сазнајемо да ће са хектара под виноградом и воћем, нешто ипак родити.
Жири је оцењивао 42 узорка домаће ракије, доделио осам златних медаља, а Иштван Хора из Хајдукова победнички пехар је понео за ракију од зове.
Друштво је окупио произвођач био- поврћа Арпад Чикош из Тотовог Села, који вели да су у котлићу о коме је водио рачуна Андраш Сорчик из Сенте, за гулаш, све само здраве намирнице од поврћа до говедине старе расе подолских говеда са фарме Тружински из Бачке Тополе.
- Много нам значе оваква дружења зато што смо мало село и поред посла којим се бавимо прилика је да се мало опустимо – каже Чикош.
Золт Баги из Тотовог Села је надгледао велики бограч у коме се крчкао паприкаш од кокошијег меса.
- У бограч је стало 15 кокошака и петлова, чекам на ручку 25 гостију, другара и познаника, ваљда ће бити довољно паприкаша. Од салашарске живине најукуснији су и супа и паприкаш – уверава Баги.
Розалија Селеш је руководила екипом Мађарског културног круга из Остојићева, а спремали су паприкаш од свињског меса с младим кромпирићима.
Добро су се показали бацачи мобилних телефона у даљ. Рекордер Карољ Нађ из Кањиже са хицем од 48,2 метра, два метра више надмашио је другопласираног Тамаша Ленђела из Сенте.
Узбуђење је порасло у тркама у ношењу супружника, у којој су ђувегије трчале носећи кркаче своје изабранице, један круг колико је дозвољавао простор у парку, а морали су савладати неугодну препреку у виду бале од сламе соје. После три квалификационе и финалне трке, победу је однео Арпад Балинт из Тотовог Села носећи изабраницу Изабелу Прћић из Суботице, не скривајући да она тежи 54,4 килограма. Иван Пајић из Кањиже је заузео друго место носећи супругу Марчи, док су трећепласирани Кристијан Дукаи и његова изабраница из Орома.
- Била је јака конкуренција и добро смо се изморили, поготово што је требало савладати и препреку, скоро да смо пали преко бале сламе. Арпад Балинт ми је одмах деловао као фаворит, чим сам га видео, дечко је са села, нисам сумњао да је спремнији – утисак је Ивана Пајића.
- Доброг паприкаша нема без туцане и млевене зачинске паприке, а обавезно иде и свежа паприка бабура. Наша екипа у којој су још моја заова Илона Берак, другарица Розалија Сабо, а шефује нам Миклош Репергер – рапортира Розалија Селеш крај штанда украшеног рукотворинама од филца.
Награду за најукуснији паприкаш освојила је екипа „Чипет чапат“ из Трешњевца. Посетиоцима је печење ракије у казану приказао Атила Нађ Мељкути из Сента, а пекла се јабуковача. Жири је оцењивао 42 узорка домаће ракије. Додељено је осам златних медаља, а за најбољу проглашена је ракија од зове Хора Иштвана из Хајдукова, друго место са крушковачом освојила је је породица Важоњи из Кањиже, а треће са ракијом од ринглова Лорант Бурањ из Торњоша.
Текст и фото: Милорад Митровић
