Напуштена пловила руже природу и представљају опасност

ЗРЕЊАНИН: Удружење професионалних лађара Србије недавно је обавестило јавност да је на деветом километру реке Бегеј, код бродоградилишта “Бомекс”, у близини преводнице Стајићево, у зони пловног пута, потонуо брод.
d
Фото: Dnevnik.rs

Место потонућа није обележено и није издато саопштење бродарству о опасности за пловидбу. Брод је био без посаде и без надзора, саопштило је Удружење професионалних лађара Србије.

Ово није усамљен случај, а лађари сматрају да ће проблем са напуштеним пловним објектима бити све већи, без обзира на јасну законску регулативу.

- Већ годинама стоји потопљена талпа у центру Стајићева. Да ли су у питању нерешени имовински односи, наследници који постоје или не постоје, тек ова талпа је пример како се ружи река и како се угрожава животна средина - каже капетан Никола Спајић.

Кад плови својим бродићем, Спајић од Бегеја до Тисе види потопљене или напуштене чамце, који не само што руже реку и обалу, него представљају потенцијалну опасност на пловном путу.

- Хвалимо се да смо највеће водено чвориште, и то је истина. Бегеј, каналска мрежа, Тиса, Тамиш, много воде, а све мање људских ресурса који би о њима требало да воде рачуна - истиче Спајић.

Уколико су напуштена пловила привезана за обалу онда је за њих надлежан онај ко је власник обале, сазнајемо у Лучкој капетанији Тител, која је надлежна за подручну јединицу општина Тител, Жабаљ, Зрењанин и Житиште.

- Међутим, напуштена, или погрешно или непрописно привезана пловила, нису погрешно паркиран аутомобил, па да дође паук и однесе га. Ниједна општина нема службу за уклањање таквих пловила- рекли су нам у Лучкој капетанији.


Лидер по лошем

Лађари тврде да је Србија постала лидер по броју потонулих објеката у Европи.

- Поред напуштених објеката, у територијалним водама Србије се појављује тренд неконтролисане пловидбе свега и свачега. Плове бродови без икаквих обележја, без транспондера, без радио уређаја, често без пловидбене дозволе и без адекватне посаде, не поштујући прописани режим и норму пловидбе- напомињу у Удружењу професионалних лађара Србије.


Свако пловило требало би да буде регистровано, а по регистрацији би онда могло да се утврди ко је његов власник и позвати га на неку врсту одговорности. Ипак, на водама има много пловила која нису регистрована, што онда прелази у надлежност речне полиције. И када надлежни органи утврде да пловило или пловни објекат не испуњава прописане услове, појављује се проблем његовог уклањања.

У Зрењанину је постојао такав проблем са сплавом у центру града. И када је издато решење, није постојала механизација која би га уклонила, па је све трајало јако дуго.

- Србија се суочава са великим недостатком људства у надлежним инспекцијама и лучким капетанијама, па се проблеми са напуштеним пловилима решавају углавном тек по пријави грађана или локалне самоуправе - рекао је Бранислав Вајда из Удружења професионалних лађара.

Ж. Балабан

EUR/RSD 117.1415
Најновије вести