Онда су оне временом, као и гајдаши, полако падале у заборав, претећи да се прекине вековна гајдашка нит равнице. Данас се свирање на посебним по богатству звука, трогласним, великим бачким кумовским гајдама, понајбоље учи, и научи у Сивцу, код гајдашког маестра Максима Мудринића у, јединственом на овим просторима, Гајдашком етно-кампу.
Како су се стекли и епидемиолошки услови за безбедно организовање, овогодишњи пети по реду Гајдашки етно-камп, одржан је од 17. до 21. августа, у организацији Удружења грађана „Војвођански гајдаши“ из Сивца и уз подршку Одељка за нематеријално културно наслеђе Министарства културе и информисања Републике Србије.
Окупило се у Сивцу двадесетак ветерана и седам полазника, младих гајдашких нада. Дували су у јарећу мешину и преплитали прстима по гајденици извлачећи из ње најмилозвучније тонове старих војвођанских песама и кола, гајдаши из Суботице, Сивца, Новог Сада, Сврљига, чак Токија.
У овој, свакако јединственој, гајдашкој школи није се само свирало и певало. Етномузиколог и виши научни сарадник у Музиколошком институту Српске академије наука и уметности Данка Лајић Михајловић, заслужна за пријем певања уз гусле у Унескову листу нематеријалне културне баштине Републике Србије, одржала је полазницима кампа пригодно предавање о историјату и културолошком значају овог старинског народног инструмента.
Уз то, Максим Мудринић домаћин и стручни руководилац кампа, докторка Данка Лајић Михајловић, професор Зоран Богдановић и Борислав Бирач из Националног ансамбла „Коло“, уручили су признања најистакнутијим и најбољим гајдашима на нашим просторима.
Кроз протеклих пет сазива кампа прошло је деведесетак гајдаша. Било је међу њима понајвише свирача, али и руководилаца фолклора, кореографа, или тек чистих радозналаца. Обучио је и научио Максим, током своје дугогодишње гајдашке мисије, и више њих с разних меридијана, од Јапана до Америке, готово им ни броја не зна. Поред тога, чак седамдесетак гајди израђених његовом мајсторском руком нашло је пут до свих континената. Потрудио се и да са израде и свирања, баш на тим трогласним, великим бачким гајдама скине вео мајсторских тајни, те да их великодушно подели са свима онима које њихов звук у душу такне.
Пет дана у сивачкој авлији Мудринића живело се с гајдама, уз гајде, и за гајде. За традицију, ни превише, ни премало. Тек да се, којим случајем, не прекине са љубављу чувана и негована бачка гајдашка нит.
Будимир М. Попадић
