Округли сто су заједно реализовали Град Кикинда, Центар за подршку женама, Координационо тело за родну равноправност, Министарство за европске интеграције и “УН Њомен”, уз подршку Делегације Европске Уније као и представници РПК Севернобанатског управног округа, Националне службе за запошљавање, Едукативног центра Зрењанин, и представници Општина Чока и Нова Црња.
- Ова тема је изузетно значајна у оквиру наше локалне самоуправе, која тежи ка максималном учинку у стварању једног здравог и толерантног друштва које искључује било који вид дискриминације. Ми смо до сада на локалу успоставили родне механизме, те је у оквиру Градске управе оформљена комисија за популациону политику и родну равноправност која се бави овим значајним питањима -указала је заменица градоначелника Кикинде Дијана Јакшић Киурски. - Кикинда је један од ретких градова који је у више од шест програма увео родно одговорно buyetiranje, где се прецизно зна који су то родно одговорни циљеви и активности и ка чему су усмерени, а структура је дефинисана по полу. Циљ пројекта је да се женама из сеоских средина пружи институционална подршка за економско оснаживање, имајући у виду чињеницу да су недовољно препознате и укључене у развој својих заједница.
Радослава Аралица из Едукативног центра Зрењанина подсетила је да је у августи 2019. започела реализација пројекта „Оснаживање жена у Војводини – Пројекат развоја предузетништва сеоских жена“, који се реализује у партнерству са Центром за подршку женама из Кикинде, а у активности су укључена сеоска удружења жена из Средњег и Северног Баната. Она је најавила да ће се у наредних годину дана наставити рад на унапређењу економског положаја жена првенствено кроз пружање подршке и помоћи женама да развију своје предузетничке идеје у самостални и одрживи бизнис.
Координаторка пројекта у Агенцији УН за родну равноправност и оснаживање жена у руралном подручју Невена Марчета је додала да су истраживања, као и различита искуства, потврдила да се жене које живе у руралним подручјима суочавају са бројним тешкоћама које њихов положај у заједници чини неповољним.
- Намера нам је да жену из руралних подручја учинимо економски независнијом, омогућимо јој отварање нових радних места, обезбедимо бољи квалитет живота и утичемо на одрживи економски, културни и друштвени развој кроз мере подршке које се спроводе. То су мере активације на тржишту рада попут различитих обука за стицање знања, доквалификација, преквалификација, а посебно се ставља акценат на женско предузетништво, како би жене свој хоби могле да претворе у бизнис - нагласила је Марчета. М. Митровић
