Од качамака из котлића до пустовања вуне

ОГАР: Четврти Курзовина фест у Огару одржан је у аутентичном амбијенту Аксентијевог кућерка, најстарије очуване сеоске куће у овом делу Срема.
д
Фото: Општина Пећинци

Све је било посвећено једној од најзаступљенијих пољопривредних култура у Срему – кукурузу. Старији су имали прилику да се присете, а млађи да сазнају, шта су некада Сремцима значили кукуруз и кукурузовина, а шта им представљају данас.

Манифестација је ове године одржана у оквиру програма Министарства за бригу о селу „Михољски сусрети села“, а окупљене је поздравио Синиша Ђокић, председник општине Пећинци, која је и ове године била један од покровитеља манифестације.

- Подржавамо све манифестације које доприносе промоцији нашег културног, историјског и природног богатства, као и очувању наше традиције и нашег идентитета - рекао је председник општине Пећинци.

Такмичари у ручном брању и круњењу кукуруза, прављењу чардака од чокања и игри мице са јесењим плодовима, махом основци из Огара, дали су све од себе, а на штандовима удружења жена посетиоци су имали прилику да пробају бројне ђаконије и неизоставни „колач на курзовини“. Посетиоци су уживали у кокицама припремљеним на шпорету на дрва и врућим чварцима топљеним на лицу места. Куриозитет је био качамак из котлића. Све то су припремили жене из удружења пећиначке општине: „Сремице“, „Колевка Срема“, „Сунчев цвет“, „Огарчанке“, „Веселице“, „Мајка Ангелина“, „Шимановчанке“ и „Попинчанке“.

Туристичка организација, Месна заједница Огар, УЖ „Огарчанке“, УГ „Огарнизација“ и Удружење пољопривредних произвођача,  а уз подршку Културног центра Пећинци, потрудили су се око организације. Директорка ТО Љубица Бошковић каже да је Курзовина фест покренут 2017. године са основним мотивом промоције културног добра од изузетног значаја које се налази у овом селу, а то је Аксентијев кућерак.

Фото: Општина Пећинци

- Други мотив је био одавање почасти његовом височанству кукурузу и упознавање наших младих генерација са значајем који је кукуруз некада имао у животу овдашњих људи, а има га и данас, иако тога можда нисмо увек свесни – изјавила је Љубица Бошковић.

У културно-забавном делу програма наступили су фолклорни ансамбли, песници, певачи. Организоване су три радионице - „Пустовање вуне“, „Шарање тикви“ и „Михољски колаж“ водила је Наташа Исаков. Дан испуњен традицијом и добром забавом приведен је крају сремским паприкашом и концертом бенда „Матрикс”.

М. Стакић

 

EUR/RSD 117.5777
Најновије вести