Док је први такав „ринг“, онај који уоквирују четири гласовита градска венца ( који носе имена српских војвода из Првог светског рата) постојао још за турског вакта, други који представљају улице које попречно секу улице које се „уливају“ на венце, због густине изграђених кућа и уских профила коловоза, никада није ни формализован нити је заживео.
Ни са трећим прстеном, оним по самом ободу града, Сомбор дуго није имао среће пошто је прву деоницу, северну, деценијама које је обележио самоуправни социјализам спречавала тврдоглавост једне једине породице која ни за живу главу није желела да прода држави, тј. граду своје имање. Пред крај прошлог миленијума је заживео кодификован појам „јавног интереса“, власници спорних парцела су хтели - не хтели постигли договор о откупу имања па је коначно урађена обилазница која повезује Бездански и Суботички пут.
Након овог „историјског успеха“, чекало се опет неколико година не би ли се са послом изградње трећег саобраћајног „ринга“ наставило, да би крај прве деценије новог миленијума обележило пробијање и асфалтирање трасе такозване југозападне обилазнице која је, пролазећи и ободом Индустријске зоне Југ, повезала Апатински пут и државни пут од Сомбора до Врбаса. Како сада ствари стоје, источни и североисточни крак обилазнице ће, ако буде среће, бити решен
изградњом „Осмеха Војводине“, односно планиране брзе саобраћајнице која треба да „попречи“ северну српску покрајину спајајући граничне прелазе Бачки брег ( са Мађарском) и Наково код Кикинде (са Румунијом), па је Сомборцима преостала једина брига, она да се саобраћајном обилазницом повежу Бездански и Апатински пут.
И коначно, из Јавног предузећа „Путеви Србије“ ове јесени су стигле добре вести за све оне Сомборце којима је дојадила тутњава тешких камиона испод њихових прозора, који покушавају да се из правца Бездана запуте пут Апатина или обрнуто. Успешно је окончан поступак јавне набавке за израду Студије оправданости и Идејног пројекта управо те западне обилазнице.
Уговор, који предвиђа ову пројектну документацију обилазнице која би требала да буде дугачка четири и по километра, додељен је током новембра групи од три понуђача, па би овим послом требали да се по три месеца за студију и идејни пројекат, колики је рок за њихов завршетак, позабаве новосадски „МХМ пројект“, „Премер Савовић“ из Лазаревца и београдски „ДБ Инжењеринг“. Прихваћена понуда овог трилинга ће пореске обвезнике стајати 16,5 милиона динара, а за сада је једино извесно да ће овај део обилазнице почињати на већ постојећој семафоризованој раскрсници на Апатинском путу након чега ће делимично пратити ток одавно миноризоване речице Мостонге, не би ли се на Бездански пут укључила на такође већ постојећу раскрсницу.
У овом тренутку је, ако не немогуће, а оно сигурно јако тешко предвидети када ће овај део трећег саобраћајног прстена бити изграђен и пуштен у рад. Његовом реализацијом би коначно могли да одахну власници кућа данас преоптерећеног Апатинског и Безданског пута, насеља Стрилић, те улица Матије Гупца и 12. Војвођанске бригаде.
Сомборци који имају куће по источном ободу града ову врсту растерећења тешког саобраћаја мораће да сачекају до момента изградње „Осмеха Војводине“, односно брзе саобраћајнице од ГП Бачки Брег до ГП Наково, пошто је својвремено пропуштена прилика да се за овај део трећег саобраћајног прстена искористи траса деценијама уназад некоришћене и полудемонтиране индустријске железничке пруге од Суботичког пута, односно Улице Душана Мудрака, до Сивачког пута, односно пута од Сомбора ка Врбасу.
М. Миљеновић
