Општа болница у Зрењанину обележила 124 године постојања

ЗРЕЊАНИН: Општа болница „Ђорђе Јоановић“ из Зрењанина је, у присуству запослених, челника града и других званица, недавно свечано обележила 124 године од оснивања.
z
Фото: Dnevnik.rs

Присутне је поздравио помоћник директора за медицинска питања др Владимир Арбутинов, који се осврнуо на најбитније моменте који су обележили годину за нама у Општој болници. На свечаности је говорио и помоћник градоначелника Симо Салапура.

Овом приликом уручено је и сто посебних признања за запослене са 25, 30 и 35 година радног стажа. Свечаност су наступом улепшала деца из Културно-уметничког друштва „Пионир“.

Изградња нове болнице у Зрењанину започета је 1894. а 24. новембра наредне године свечано је отворена. Названа је „Јосифова општа болница Торонталске жупаније“, по великом жупану Хертеленди Јосифу. Болница је касније још седам пута мењала име. Изграђена је по павиљонском типу и била је предвиђена за смештај стотину болесника. Имала је три павиљона,  исто толико приземних зграда и само три лекара.

Директор и главни лекар је био Лајош Хајдегер, који је водио хируршко и очно одељење. На кожном и интерном одељењу био је лекар др Миклош Хадафи, а дежурни лекар болнице, који је у њој и становао, био је др Калман Плехл. Остали запослени били су десет неговатељица, једна бабица, домар, контролор, вратар, чувар и послужитељ.

Приликом изградње зрењанинске болнице водило се рачуна о локацији, која се налази у близини железничке станице, и то због болесника из околних места. Тада је то била периферија града, са ораницама, а у близини није било насеља, нити индустрије. Убрзо су у непосредној близини болнице изникли велико насеље, издашан железнички саобраћај и овећи индустријски објекат.


Први рендген

Крај 19. и почетак 20. века доноси човечанству велики успон науке, па и медицине. Тако зрењанинска болница само две године након открића рендгена, 1906. године, монтира свој први рендген апарат. Те године подигнут је и нови павиљон - интерно одељење. Болница добија и првог специјалисту – окулиста др Андрију Баторија. Две године касније бива постављен још један лекар – др Регина Фишер, прва жена лекар у читавој јужној Угарској.

Праву прекретницу у стручном раду болница доживљава 1925. године, када долазе нови лекари специјалисти и када се отварају нова одељења. Ова здравствена установа 1930. прелази у први ранг болница. Подиже се општи ниво здравствене заштите, а болница се приближава свим слојевима становништва. Док су се пре двадесет година у њој лечили болесници слабог материјалног стања, што ју је чинило установом азилског карактера, сада постаје привлачна за све структуре становништва.


Садашње име, Општа болница „Ђорђе Јоановић“, установа је добила 1954. године. Названа је по професору Медицинског факултета у Београду, оснивачу Патолошког института и једном од оснивача Медицинског факултета. У годинама које су уследиле долази до просторног проширења и премештања неких одељења, стручни рад је у сталном успону, пристижу нови кадрови, набављају се нови апарати, отварају нови одсеци.

С обзиром на то да је мањак простора одувек представљао проблем, решење се видело у новом објекту са чијом изградњом се кренуло 1984. године. Изградња је финансирана самодоприносом грађана Средњобанатског округа и изграђен је репрезентативни објекат површине 41.000 квадратних метара.  Данас је Општа болница „Ђорђе Јоановић“ основна здравствена установа за стационарно лечење и пружање специјалистичких медицинских услуга грађанима Зрењанина, Новог Бечеја, Сечња, Житишта и Нове Црње.

Ж. Балабан

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести