Паланчке куће које су преживеле и тешка времена и предрасуде

Непокретна културна добра, споменици културе Бачке Паланке, поред историјске, имају и велику архитектонску, уметничку и историјску вредност каже Леонар Немет.
Leonard Nemet  foto: privatna arhiva
Фото: Леонард Немет  фото: приватна архива

Када неко ко није архитекта пише и објављује радове попут „Културно-историјска топографија Бачке Паланке”, када аргументовано напише, до сада, најподробнију хронологију ликовних стваралаца с овог поднебља у последња два века, а није историчар уметности, када има колекцију слика од којих направи изложбу у овдашњој Галерији Културног центра и изазове огромно интеросовање...  Када разговарате са Бачкопаланчанином из Обровца Леонардом Неметом и споменете лаички неку овдашњу зграду, парк, делове града, датуме и протагонисте неких догађаја морате бити опрезни јер ће вас вероватно у нечему исправити, допунити, објаснити... Када је Вукова задужбина огранака у Гајдобри 2015. године издала Годишњак „Изворник” књигу је отворио баш Неметов текст...

- Од свих области људског стваралаштва вештина градње је најчешће повезана са развојем и напретком човечанства - вели аутор. - Архитектенско стваралаштво је вештачка природа, лепота изражена љубављу и креацијом урбаног простора, кућа, паркова, споменика, ограда, капија, тргова и улица. Уобичајена је пракса, и то не само код наших хроничара, да приликом истраживања прошлости пажњу усмеравају на историју и археологију, а градитељство, као материјални артефакт културно-историјског наслеђа потискују у други план или потпуно занемарају као релевантну историјску грађу. Непокретна културна добра, споменици културе Бачке Паланке, поред историјске, имају и велику архитектонску, уметничку и историјску вредност.

Неколико кућа, зграда и објеката који и данас постоје, додуше углавном у различитим функцијама од времена у коме су настала, Немет је посебно појаснио... Реч је, поред других, и о кући Лудвига Рајса, налази се у Улици ЈНА на броју 18, а данас је то централна зграда Предшколске установе „Младост”. Саграђена је почетком 20. века, а Рајс је био велепоседник, имао је велики земљишни посед  на граници обровачко-товаришко-гајдобранског атара. Други објекат који заслужује пажњу историчара уметности и архитектуре, због своје стилске чистоте и слободнијег приступа организацији унутрашњег простора је Вила Линденшмит. Она је изграђена на самом крају 20. века у садашњој Улици ЈНА, а право коришћења има дечји вртић.                

Фото: Вила Линденшмит фото: приватна архива 

- Палата Ресели у самом центру Паланке грађена је негде око Првог светског рата, а посебност овог здања огледа се у њеној монументалности, складности и симетричном распореду грађевинских целина - оцењује, поред осталог, Немет. - Овај објекат старе архитектуре градили су отац Карло и син Отмар Ресели, земљопоседници и трговци, познати добротвори и хуманисти кроз историју нашег града. Отмар је препородио наше Добровољно ватрогасно друштво и изградио Ватрогасни дом који и данас постоји. Био је друштвени и политички радник, народни посланик у Краљевини Југославији, истакнути антифашиста. Старопаланчани и данас причају о његовом подвигу: за време окупације у Другом светском рату све добровољачке породице из Силбаша из Првог светског рата окупациона власт истерала је из кућа и дотерала на дунавску скелу, с намером да их протера у Срем (знало се шта их тамо чека) који је тада био под влашћу Независне државе Хрватске. Он је стао испред колоне 35 српских добровољачких породица, дао гаранције (неки кажу да је дебело платио) команданту хонведа који их је потом пустио кућама.                      

Друга прича тиче се Влатка Мачека који је био у приватној посети код Отмара и у добром расположењу, по наговору домаћина, обратио се народу са балкона палате. Најављујући свог госта окупљеном народа, на изненађење, Отмар је рекао да ће Влатко Мачек издејствовати код краљевске владе макадамски пут до  Младенова (Букин некада), што је овај немајући куд и обећао, а обећање одржао. Пут је изграђен 1937. године.                      

Значајна је и зграда Грађанске школе са почетка 20. века, а сада је у њој Музеј. Зграда је обновљена и добила је некадашњи сјај. Интересантно је да је пројекат ове зграде урадио Франц Рајхел, а он је, вели Немет, „уткан“ у историју Бачке Паланке.                       

- По завршетку школске зграде 1907. године пројектовао је цркву у неоготском стилу за католичку Жупу  новопаланачку. Црква је завршена 1910. године, а од немачког гранатирања 1945. године тешко оштећена, па је морала бити срушена. Његов рођени брат Вилхелм Рајхл био је власник фабрике цементних плоча и вештачког камена, али он је имао и лепу кћер Адријану - Аурелију која ће 1897. године постати супруга чувеног паланачког сликара  Франца Ајзенхута. Његов син Георг је 1926. године основао Фабрику за израду кожне галантерије „Меркур” која је начисто пропала у приватизацији с почетка овог века.                       

Зграда где се налази сада Народна библиотека  „Вељко Петровић“, а пре тога болница,  подигнута је почетком 20. века. Стара кућа др Едуарда Илга је срушена и на њеном месту подигнута велика и лепа једноспратна зграда која је данас један од најбољих сачуваних објеката из тог времена у Паланци. Треба споменути и три куће у Улици Краља Петра Првог. Прва је грађена за потребе „Српске банке” која је пропала 1924. године, па је купила „Хрватска штедионица”, а пред Други рат купује је власник „Меркура” Франц Георг Ајзенхут. Трећу кућу је саградио др Оскар Брукнер као стамбено-пословни објекат, била је ортопедски санаторијум, а данас је фасада потпуно девастирана. Па Хагова кућа у којој се сада налази и редакција локалног листа „Недељне новине”, па Женски клостер, сада ОШ „Свети Сава”, па кућа др Андрије Дембица, куће у Узаној улици, кућа Магдалене и Франца Боста, кућа Милованових, здање Парног млина, Житни магацин, магацин Државног дуванског монопола...

Милош Суџум

 

EUR/RSD 117.5834
Најновије вести