Председник Ловачког друштва „Жабаљ“ Радомир Гаћеша учествовао је у тој акцији.
- Чим ми је дежурни полицајац јавио да дивље свиње трче улицама, нас пет искусних ловаца кренуло је у потеру. Трудили смо се да их усмеримо да изађу ван села, међутим готово их је немогуће контролисати када су међу људима и кад не могу да трче куда им је воља, кад су ограничене. У таквим условима, оне су врло опасна дивљач, која може озбиљно да повреди човека - прича Гаћеша.
Једну су пронашли код „Електровојводине”, близу центра, а другу у самом центру, између Дома здравља и спортске хале, код основне школе, где је настала паника међу децом. Успели су да је кроз баште усмере у двориште. Обе су морали да одстреле, јер су биле агресивне и кренуле су у напад, каже Гаћеша и потврђује да су имали сарадњу с полицијом. Претпоставља се да је дивљач дошла преко реке Јегричке, јер за време миграције тражи места за репродукцију. Овај случај показао је да ловство, које има дугу традицију у Жабљу, није само скуп хоби.
Ловачко удружење „Стара Тиса“ активно је на територији општине Жабаљ, а у његовом оквиру функционишу четири ловачка друштва, по принципима која важе за удружења грађана. Друштва су организациони делови тог удружења, али се не баве ловством и то су – ЛД „Жабаљ“, „Војводина“ из Чуруга, „Зец“ из Ђурђева и „Фазан“ из Госпођинаца, од којих је најбројније жабаљско. Удружење „Стара Тиса“ поседује службу за чување ловишта у професионалном смислу. Његови чланови старају се о природи и о очувању дивљачи. Осим тога што су ловци, за себе кажу да су и чувари природе, јер опслужују дивљач и труде се да је има у оптималном броју.
- Лове се углавном фазани, зечеви, срне и дивље свиње, а ловиште се користи како је држава прописала, тако да имамо годишњи план – каже генерални секретар удружења Зоран Боришев, и додаје да сваке године купују од хиљаду и по до две хиљаде фазана, како би их било довољно у природи.
Ловачко друштво у Жабљу званично је регистровано 1914. године, а ловачка друштва из Жабља и Чуруга учествовала су у оснивању Савеза ловачких друштава за Војводину 1922. Општина Жабаљ поседује око 30.000 хектара продуктивног терена. Председник ЛД „Жабаљ“ Радомир Гаћеша тврди да лов није само повремени хоби, већ свакодневни рад током целе године и истиче да је видљив сам процес лова, али многи не знају о вредном раду који претходи ловној сезони.
- У нашој обавези је одржавање и чување ловишта, узгој дивљачи, као и прављење ловно-техничких објеката, који подразумевају чеке са којих се лови, хранилишта, солишта и мостове за слободно кретање преко ловишта. Дивљач је ту захваљујући нама, који смо ту да их заштитимо од штеточина, отрова и ловокрадица, а кад је зима, активни смо на хранилиштима - подвлачи Гаћеша.
Фазанерију од око 2.000 квадратних метара направили су иза жабаљског голф-терена, где узгајају мале фазане, па их потом пуштају на терен, где има мање лисица, шакала, кобаца, паса и других животиња које могу да их угрозе.
Удружење има много посла и одговорности, јер морају да планирају и организују безбедан лов по унапред одређеним годишњим календарима. Тако ловци тачно знају у којем периоду се лови одређена врста дивљачи, а кад им треба потпуни мир због репродукције, односно кад не треба узнемиравити дивљач. Удружење „Стара Тиса“ броји око 360 чланова, а највише их је било пре десетак година. Теже ка томе да што више младих људи буде укључено у лов, иако је то скуп спорт. До скоро су имали активне и три-четири жене, а сада су оне мање заинтересоване.
Жабаљски ловци кажу да све што раде и све што улажу има свој смисао и сврху. Финансирају се од чланарине, која је годишње око 13.000 динара, од чега плаћају обавезе према држави. У удружењу раде професионални управник и ловочувари, који су такође плаћени од чланарина, док је други део финансирања ловни туризам, који је највише изражен у Жабљу и Чуругу. То подразумева лов на високу дивљач и на срндаће, што доноси највише новца, а онда и лов на црну дивљач и фазане. Кажу да им долазе људи из целог света, а недавно су их посетили Американци. Осим тога, издају и просторије Ловачког дома, па им је и то један од извора прихода. Локална самоуправа учествује у финансирању, кроз подршку манифестацији „Ловачки котлић“.
Марија Рашић
