Он дане не проводи у кући, већ му није тешко да са пријатељем сврати и до Дома пензионера у Малом Иђошу, где играју билијар, те воде пријатељске разговоре.
За Ђуровића кажу да му године не могу ништа. Овај дека је виталнији од много млађих од њега, а осим билијара, воли да игра и шах, понекад сврати и на прославе, јер како каже живи у другом селу.
- Након приватизације, слободно могу да кажем непоштене, јер имам године и искуство, сада је другачије. Од људи се могло некада научити, данас и није тако- тврди Ђуровић. -Некада се и знало како се поштују преци, држава, како се брани држава, изграђује земља и није било породице која није учествовала у изградњи земље и која није у Другом светском рату дала учесника, инвалида или палога борца. Након приватизације, задруге су нестале. Радио сам као возач, али сам се бавио и пољопривредом, све до пензије.
Према његовим речима, много људи је остало без посла током приватизације, што је била велика грешка. Последица је да млади одлазе, а у свакој другој кући живи једна особа, до две или је празна.
- Пуно је празних кући, а и људи су сиромашни - тврди Ђуровић. -Ова Влада је направила доста, хиљаде путева, болница, обданишта, а данас је основ цивилизације да сви имају воду, светло и пут. Међутим, тешко је угодити породици, а не свету – закључује.
Његов пријатељ Веселин Ђукановић, такође из Ловћенца, педесетседмогодишњак, такође је у пензији, али инвалидској, због тешке саобраћајне несреће коју је имао.
- И председник Општине Мали Иђош је упознат са мојим случајем и све папире сам послао у Београд и сад чекам одговор. Добио сам потврду да сам инвалид рада треће категорије, затим је фирма у којој сам радио отишла у стечај и добио сам привремену накнаду- прича Ђукановић. -Искомпликовао се случај, иако нисам крив, остали учесници саобраћајке нису више живи и мени од 14.000 пензије, одбијају пола, те сам тражио да ме тога ослободе, јер живим од свега 7.000 динара и имам пола јутра земље. Гајио сам детелину, сада сејем јечам. Помаже ми мајка од пензије и држимо крмаче. Мучим се.
Ђукановић каже да одговор из Београда чека већ три месеца, али да се нада добром исходу.
-Не могу ни да радим, јер сам инвалид треће категорије- каже Ђукановић и додаје да му једино преостаје да чека.
Пензионер Антал Ечке из Малог Иђоша био је механичар по струци, а своје пензионерске дане проводи и у шетњу, те смо га срели у центру Малог Иђоша.
- Било је посла за механичаре, има и сада. Механичара не недостаје у Малом Иђошу, раде добро и данас има посла за њих. Оперисао сам кичму три пута и зато сам морао у пензију. Иако имам 36 година стажа, пензија ми је врло мала и тешко се живи од ње- каже Антал.
Људи у Малом Иђошу се углавном баве пољопривредом, тврди Ечке, јер каже да фабрика ни нема.
- Најављују отварање фабрика, али не верујем у то. Кажу и да ће градити канализацију, али ми то ни не треба, јер имам јаму- каже Антал. -Велики проблем нам ствара загађена Криваја која шири неописив смрад. За загађење је крива индустрија у Бачкој Тополи која до 2024. године не мора да реши пречистаче отпадних вода. Станујем на само око 20 метара од реке и лети не можемо да отворимо прозоре.
Он напомиње да су се некада купали у Криваји, у којој данас нема ни рибе, ни жабе, што је потврда колико је вода загађена.
М. Стакић
Фото: Р.Хаџић
Пројекат „Остваривање јавног интереса у Малом Иђошу” реализује ДВП Продукција, а суфинансира Општина Мали Иђош. Ставови у подржаном медијском пројекту не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.
