Плане све што изнесе на пијачну тезгу

АРАДАЦ: Рен је некада био обавезан становник сваке баште и његово место било је негде на њеном крају, поред ограде. Данас га ретко која башта има.
2
Фото: Ж. Балабан

Како је овдашње становништво научило да без рена нема зимског печења, а понекад ни ринфлајша без соса од рена, рен се купује на пијаци обично већ припремљен у тегли. Права је реткост да се на пијаци пронађе свеж корен рена.

У тегли, али и као корен, продаје га Ђуро Виљачик из Арадца.

- Чим га продајем, значи да имам економску рачуницу. Моја породица се бави узгојем рена не као споредне културе, него га садим у редове. Рен се вади, тако су нам пренели наши старији, у месецима који у називу имају слово Р. Почели смо са вађењем и продајемо га и као корен, али и у теглама - прича Ђуро Виљачик.

Потражња је, каже, велика.

- Рендам га на обичној треници. Пробали смо свашта како бисмо олакшали посао, да га мељемо, али не може. Обична треница је најбоља. То је тежак посао, који може да се ради искључиво напољу, јер ће вас унутра љутина угушити. Обично то радим сам, али када наиђу зимски празници и порасте потражња, помаже ми и жена - истиче Виљачик.

Ни вађење рена није лако. Може и ашов да се сломи, ако не знаш како да му приђеш.

- Бавити се узгојем рена није уопште лако. Тешко се вади, а сме да се пере искључиво хладном водом. Ако се пере врућом, изгуби своју љутину. Онда следи рендање и на крају пијаца. Људи беже од гајења рена, јер је то, у ствари, коров. Ако не знаш са њим, завладаће баштом, уништиће друго поврће. Мораш да знаш како га расађујеш. Али, не жалимо се, рен је тражен и продам све што изнесем на пијачну тезгу - додаје Виљачик.     

Ж. Б.

EUR/RSD 117.0802
Најновије вести