Покрајинска влада финансира обнову конака у Малој Ремети

ИРИГ: Након што је прошле године делимично обновљен конак манастира Мала Ремета, уследио је наставак санације, што подразумева конзерваторско-рестаураторске радове у унутрашњости објекта, као и санацију капиларне влаге.
д
Фото: Youtube Printscreen

Из надлежног Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица наводе да су до сада постављене нове подне облоге, урађени су преградни зидови и измалтерисана је унутрашњост објекта, те делимично замењена столарија.

Обнову зграде старог конака финасира Покрајинска влада, с тим да је за прву фазу издвојено више од 6,6 милиона динара с одговарајућим порезом (6.617.336,52), док ће наставак радова коштати готово 10,8 милиона (10.755.132). Посао је у поступку јавне набавке поверен новосадским фирмама „ГАТ” и „Хио систем”, као и „Изол инвест” из Београда, а радове надзире Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица.

Манастир Мала Ремета или Реметица припада Епархији сремској Српске православне цркве и налази се у средишњем делу Фрушке горе, поред истоименог села у општини Ириг. Реч је о споменику културе од изузетног значаја, чије име значи мала пустиња. Здање је у византијско-српском стилу, без барокних утицаја. Манастир данас чине црква посвећена Богородичином покрову, једнокрилни конак, дрвени звоник и капела. Ту су написане, а и данас се чувају две вредне рукописне књиге из 17. века.

- Први писани траг о манастиру Мала Ремета појављује се у турском документу из 1546. године - објаснио је директор Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица Љубиша Шулаја и напоменуо да се у историјским изворима као могући оснивач манастира помиње „сремски” краљ Драгутин Немањић. - Крајем 17. века обнављају га избегли монаси из манастира Рача на Дрини, а свој данашњи изглед добио је у обнови, која је започела 1709. године, а завршена је две деценије касније. Ктитор Станко Милинковић из Шуљма и монаси манастира Беочин, чији је Мала Ремета метох, за главне неимарске послове ангажовали су Теодора Косту и Николу Крапића, Цинцаре из грчког града Ланге.

Поуздане податке о манастиру Мала Ремета пружају турски документи из 1546. године, у којима је манастир први пут забележен, али је врло брзо после тога спаљен. На месту старе цркве саграђена је нова 1739. године, трећа по реду грађевина, а у Другом светском рату оштећени су конак и манастирска библиотека.


Деветострано кубе

Данас је Мала Ремета активан женски манастир. Скромна манастирска црква Покрова Пресвете Богородице спада међу најлепше фрушкогорске храмове. Јединствен изглед даје јој деветострано кубе које се сужава на врху централног дела. Манастирску цркву осликао је 1910. године Коста Ванђеловић, а иконостас са плитко резаним украсима новосадски сликар Јанко Халкозовић. Последња санација цркве рађена је 1996/97. године, док је у октобру 2000. подигнут слободно стојећи звоник квадратне основе. Црква раније није имала звоник, звонило се са звона причвршћеног на стабло велике липе.


- Конак је подигнут као посебна зграда (једно крило) уз манастир и датира из 1758. године - навео је Љубиша Шулаја. - Изграђен је захваљујући новчаном прилогу Јована Јовановића, официра Петроварадинске регименте. Некада је манастир имао конак и са северне и са јужне стране, али је 1896. године, обновљено само јужно крило. Након што је у Другом светском рату оштећен, конак је у другој половини 20. века обновљен.

Конак је једноставна грађевина, лонгитудиналне основе, с три нивоа - сутерен, приземље и поткровље (Су+П+Пк). Објекат је сазидан од опеке старог формата и спољашњи зидови су дебљине око 60 центиметара, колико су и унутрашњи носећи, док су преградни дебљине 15 и 45 центиметара. У техничком опису пројекта је објашњено да су плафони у сутерену рађени у сводовима, док је у приземљу раван, односно међуспратна конструкција је плоча између таванског дела и приземља. Кров објекта је на три воде, са слеменом у правцу исток - запад.

Ј. Вукашиновић

EUR/RSD 117.3612
Најновије вести