После незапамћеног невремена: Штета на пшеници, соји и бостану

РУМА: Министар пољопривреде Бранислав Недимовић и председник општине Слађан Манчић обишли су у суботу невременом погођене атаре у селима румске општине - Доњим Петровцима, Путинцима и Кленку. Разговарали су са пољопривредницима који су у петак у незапамћеном невремену претрпели штету и обећали им помоћ.
д
Фото: Општина Рума

Комбинација противградне аутоматске заштите и осигурања је једина права заштита, оценио је министар Недимовић и напоменуо да је две петине територије Србије дан раније погодило велико невреме, те да је само у једном дану испаљено више противградних ракета, него што се у неким годинама испали за шест месеци. За четири сата са 212 аутоматизованих противградних станица испаљене су 963 ракете.

- Руму је са око 90 ракета бранио радарски центар Ваљево и Радарски центар Фрушка гора унакрсном паљбом над атаром Кленак, Петровци и Путинци. Климатске промене ће се дешавати и зато смо и градили те аутоматске противградне станице. То треба нас да чува у годинама које иду, јер овакве непогоде могу се очекивати и у будућности - изјавио је министар Недимовић и поновио да је од пресудног значаја осигурање усева.

Фото: Општина Рума

Кад локална самоуправа тачно утврди колики је обим штете, може се рачунати на помоћ државе. Од осигуравајућих кућа тражиће се да одмах изађу на терен, да не пролазе дани, рекао је Недимовић.

- Некад се последице не виде споља већ унутар плода, ево пшеница, све је наизглед у реду, а када разгрнете видите да је зрно на тлу. Кад је реч о онима који нису осигурали усеве, а који буду имали проблема са обнављањем своје производње, неће држава стајати са стране, већ ће се активно укључити. Само, молим опет још једном људе да се осигурају – поручио је Недимовић подсетивши да држава даје углавном 70 или 50 одсто поврат за осигурање у зависности од округа колико је изложен граду.

И локална самоуправа даје додатне субвенције за осигурање чак и за оне који нису регистровани као пољопривредна газдинства, подсетио је председник румске општине Слађан Манчић и потврдио да су све противградне станице дејствовале, али једноставно количина падавина и леда показала је да је то нешто што се не дешава сваке године и „велики наук је да морамо да осигурамо своје усеве, никог другог нема ко може да на прави начин помогне, да плати штету, осим осигуравајућих кућа”, поновио је Манчић.

Јаком граду у Доњим Петровцима било је изложено у негде око 1.900 хектара, а око 500 у самом Кленку. Највећа штета је начињена на соји, пшеници, лубеницама, воћу и кукурузу, за кога још има наде да ће се опоравити.

- Ово је први пут да је после неког града или неког невремена министар дошао лично да нас посети и хвала му на томе. Дао нам је подршку и посаветовао шта даље да радимо, коме да се обратимо. Ни ја, ни најстарији мештани не памте да је оволико падао лед, деси се по пет минута, али 45 минута да сипа и да не престаје, тога никад није било – рекао је Милан Макарић из Путинаца, којем је градом погођен већи део засада кукуруза, соје, пшенице и пасуља, од чега је највећа штета причињена на пшеници и соји.

Пољопривредник, председник Савета МЗ Доњи Петровци Горан Чворков истиче да већина од 1.992 хектара погођеног петровачког атара није осигурана.

Фото: Општина Рума

- Цео петровачки атар је захватио град, али штета је у распону од 20, 30 до 100 одсто. Пшеница је највише страдала, соја, сунцокрет и бостан, па највероватније да се неће повратити. Кукуруз ће се повратити, сад какав ће бити принос тог кукуруза, видећемо - закључује Чворков.

У Кленку су највише погођене парцеле са воћем, са бостаном и пшеницом каже Радослав Витомировић, пољопривредник из овог села.

- У року од 40 минута, на нашу територију је пало око 50 литара кише по метру квадратном и са том кишом, иако су дејствовале противградне ракете, пала је огромна количина леда који је направио велику штету. Бостан је потопљен, а град је правио и по 50-так оштећења на једном плоду. Значи прво и друго коло лубеница је потпуно изгубљено, и ту је највећа штета, јер је највећи род и највећа цена, али видећемо шта се ишчупати може –закључио је Витомировић.

В. Х.

EUR/RSD 117.5668
Најновије вести