Писање Програма финансирао Покрајински секретаријат за регионални развој Војводине.
Пољопривреда је један од великих потенцијала за развој ове средњобанатске општине. Поготово неки сегменти, што се и налази у препорукама Програма. Новобечејска општина је, према последњем попису, имала 23.925 становника, највише у самом Новом Бечеју, најмање у Бочару. Ова општина има 52.916,87 хектара земљишта, од којих је 97 одсто обрадиво и необрадиво земљиште, а 2,07 хектара је под рибњацима. Од 37.617 хектара њива, највећи део су њиве прве, друге и треће класе.
У општини је регистровано 2.068 породичних пољопривредних газдинстава и четири задруге. Најзаступљеније пољопривредне културе код житарица су кукуруз, пшеница и сунцокрет, а код поврћа кромпир и кукуруз шећерац. Овде се гаји и чувени Мускат крокан, на 17 хектара, и то на Бисерном острву. Стручњаци саветују да се површине под Мускатом повећају. Занимљиво је да у општини Нови Бечеј не постоји ниједан регистровани произвођач органских пољопривредних производа, па они који су програм писали сугеришу да се обрати пажња на органску производњу и да се стимулишу потенцијални произвођачи.
Исто важи и за пчеларство. На територији општине има око 200 пчелара и 5.000 кошница. Тек део пчелара организован је у удружења. Највећи број пчелара производи само сунцокретов мед, а само 20 одсто њих сели пчеле на багрем и пет одсто на липу. Зарада од пчеларства је из годину у годину већа, па се саветује општинским властима да субвенционишу или на неки други начин подрже постојеће пчеларе или стимулишу нове. У том контексу, у програму развоја се сугерише изградња пчеларског еко села и Центра за апитерапију.
Ж. Б.
