Лазарице се пале на раскршћима улица „рогљевима“ па је тако било прексиноћ у Кикинди, Башаиду, Чоки, Санаду, Иђошу и другим местима.
Леп обичај да се на улици заложе ватре од кукурузовине, сувих грана и сламе, па их прескачу одважна деца и омладина. На ватрама се пеку кокице од кукуруза, а домаћице се потруде да оне који учествују у овом обичају почасте кокицама и крофнама.
Етнолози објашњавају да обичај паљења и прескакања ватри Лазарица има више значења и да су основне топлота и светлост. Према њиховим тумачењима ватра у народним обичајима и веровањима представља једну врсту заштите од злих сила, урока и демона.
Зато су људи, у недостатку научних сазнања, од давнина прибегавали паганским обичајима и палили ватре. Етнолози напомињу да деца нису свесна тих скривених значења, али она у прескакању ватре виде радост, могућност да се друже и надмећу, што је нарочито добро у овим временима отуђености и околности наметнуте актуелном пандемијом короне.
Теолози тумаче да светлост ватри Лазарица симболизује светлост Лазаревог васкрсења и радости које је оно донело, али и најављује светлост Христовог васкрсења. За време паљења Лазарица одрасли и млади из тих улица и околине се окупља око ватре. Уз ватру се дуго разговара и евоцирају успомене, а млађарија прескачу ватре и тиме доказују своју одважност и храброст.
Веровање је да онај ко успе да прескочи пламен Лазарице тиме са себе „чисти“ и „жеже“ добар део грехова, односно да својеврсни подвиг младих има дубоку симболику. Обичај паљења ватри Лазарица који се задржао или је обновљен у многим банатским местима, негује и дух хришћанског заједништва.
М. Митровић
Фото: Ч. Вујанић и М. Оњин
