Припрема се ново измуљавање реке Јегричке у Змајеву

Једна од најдужих аутохтоних река Војводине, седамдесетак километара дугачка Јегричка, делимично је заштићена тако што је предео који носи речно корито проглашен Парком природе који, смештен на подручју јужне Бачке, између канала Дунав – Тиса – Дунав и ушћа Јегричке у Тису ужива другу категорију заштите.
с
Фото: С. Шушњевић

У већем делу тока па и кроз Змајево проблем Јегричке реке огледа се у великој количини наталоженог муља, услед деценијских испуштања отпадних вода како из домаћинстава, тако и са фарми и индустријских погона. Осим тога у Јегричку се сливају и дрениране вода са пољопривредних парцела што је за превише за капацитет ове равничарске речице... 

Како би се повећала проточност Јегричке, а водоток реке вратио у првобитно стање, од септембра се приступило њеном измуљавању, на потезу између два моста у Змајеву.

Мештани тог села кажу да се пре скоро 20 година Јегричка чистила од муља, али да се тада користила адекватнија механизација, за разлику од ове данашње, која чини им се оставља пустош за собом уз приобаље. С обзиром на то да се и данас измуљава дно реке, наводе да је главни проблем загађења недостатак канализације.

- Негде 2003. године смо имали пловни багер са две направљене касете, који је ишао средином реке, док је са алатком која подсећа на руку вађен муљ са дна и смештан у те касете  – објашњава за „Дневник“ некадашњи активиста заштите животне средине у општини Врбас Драган Половина. -  Измуљивање се радило на горњем току,  након чега је изникла нова шума врба. Сада сам остао затечен када сам видео да се чишћење ради на тако груб начин, кроз насељено место. Али оно што је битно је да се ипак ради за добробит природе и свих нас који живимо у складу са њеним законима. Зато се надамо да ће и вегетација уз обалу бити обновљена. 

Фото: С. Шушњевић

И најмлађи пецароши против загађења

Тринаестогодишњи Змајевчанин Немања каже да пеца од своје седме године, а деда Раша им је направио дрвену терасу на самој реци како би могли да се окупљају и друже у природи. Иза себе се увек труде да оставе чисто, (к)ако су га и затекли, јер уместо отпада који виси по гранама и плутајућих предмета више воле да виде птичицу или неку патку која поносно плива са својим пачићима. Највећи проблем је каже што људи који пролазе преко моста, бацају у воду смеће.

- Волимо да се дружимо и пецамо и жао ми је када видим да људи бацају свашта у реку и тако је убијају, а сваки пут кад пецамо, закачи нам се неки отпад или муљ – тужно ће дванаестогодишња. - Стварно нам значи његово уклањање из воде, а требало би мало и уредити приобаље, зарасло је. Знам да је главни проблем испуштање септичких јама у реку, те бих замолила моје комшије да размисле о неким другим начинима пражњења, јер нама док пецамо овде понекад страшно смрди... 


Како каже, загађивача Јегричке има мало и то су претежно људи који имају куће поред реке. Канализација у селу јесте изграђена у највећем делу, али још увек није у функцији, док за Јегричку највећи проблем представља  око 20 домаћинстава који су направили директне одливе у Јегричку, те им она служи као колектор отпадних вода.

- То им је било најједноставније, како не би морали да ангажују цистерне и извлаче садржаје из септичких, као што ради већина – невољно прича Половина. - Имали смо неколико загађивача са којима смо успели да се договоримо и нађемо решења да се река сачува. Тако смо санирали дивљу депонију, чак је и са “Карнексом“ још 2005. године постигнут договор и њихова фарма више није проблем. Осим септичких јама, загађивач реке је бензинска пумпа, коју треба некако да решимо. У суштини смо се  трудили да очувамо и негујемо природне вредности, те ограничимо делатности које их директно или индиректно угрожавају, правећи здраво окружење, које Парк природе треба да пружа.

Мештани кажу да се испуштање септичке јаме у реку може спречити тако што ће село коначно добити дуго очекивану канализацију.

- Кренуло се пре 15 година, имамо развучену канализациону мрежу скоро у целом селу, а у Врбасу имамо фабрику за пречишћавање отпадних вода која је и данас у неком развоју – рекао је Змајевчанин Радован Радојчин.

Како су за “Дневник” рекли из ЈВП “Воде Војводине” које управља Парком природе “Јегричка”, сада се ради на формирању нове радне стазе, јер је најпре било потребно омогућити приступ радних машина води. Деоници се може приступити само са једне стране, али ни ту нема довољно простора за маневрисање радних машина, те су припремни радови изузетно опсежни и још увек су у току. Разлог томе су куће и дворишта која се налазе изузетно близу водотока, што онемогућава приступ радним машинама.Зато се измуљавање ради на тај начин.

Фото: С. Шушњевић

- Предвиђено је да се уклони вегетација са једне стране водотока багерским тарупом, а потом да се направи нова радна стаза засецањем обале – наводе из “Воде Војводине”. -  Због недостатка простора, сва извађена земља ће се утоварати у камион и одвозити на депонију која се налази недалеко, на левој обали канала. Тек када се направи нова радна стаза, уз помоћ багера са дугом стрелом ће се приступити измуљењу, а извађени материјал биће остављен извесно време на радној стази, како би се вода оцедила. Према студији коју је урадио Департман за воде Пољопривредног факултета, својства седимента у виду тешких метала су задовољавајући и нема опасности по окружење. Када се Јегричка врати у природно стање, поврати своју првобитну сврху и почне поново да се користи за одводњавање и наводњавање, планирано је и затрављење те деонице, те ће и приобаље добити зеленији изглед.

И. Бакмаз

EUR/RSD 117.5777
Најновије вести