Прва у Војводини: Вишемесна хипербарична комора у Суботици

СУБОТИЦА: Мале земље као што је Србија, када је о медицини реч, ограничене што бројем становника, што својим економским потенцијалима, па следствено томе и финансијском нејакошћу свог здравственог система, често су у (не)прилици да поједине сложене дијагностичке, терапијске и оперативне третмане за које је неопходна изузетно скупа опрема не могу да приуште својим грађанима, па се или ослањају на упућивање пацијената у развијеније земље (што исто кошта) или излаз траже у разним облицима надопуњавања и сарадње приватног и јавног сектора.
hiperbaricna komora
Фото: Dnevnik (M. Miljenović)

Како је улагање приватног капитала у систем јавног здравства постао све чешће решење овог проблема српског здравства, тако је у кругу суботичке болнице, на корист и задовољство пацијената северне српске покрајине пре свега, пре неколико дана отворена и прва вишемесна хипербарична комора у Војводини.

Хипербарична медицина као специфична медицинска дисциплина која проучава и у пракси примењује повољне терапијске ефекте кисеоника под повишеним притиском и атмосфере повишеног притиска уопште и која се заснива на природном леку, чистом медицинском кисеонику који се примењује под увећаним притиском (већем од атмосферског који на површини мора износи један бар) у хипербаричним коморама, релативна је новост на нашим просторима на којима су њени родоначелници били 1970. године др Страцимир Гошовић са сплитског Института за поморску медицину ратне морнарице ЈНА, док четири године касније др Никола Деклева при КБЦ Земуна оснива први Хипербарични центар у Србији. Наиме, светски почеци везују се за далеку 1662. године и њеног родоначелника, британског свештеника Хеншоа који је конструисао неку врсту претече данашње барокоморе, „домицилиум“, затворену комору са вентилима за контролу протока ваздуха која је коришћена за стварање хипер и хипобаричних услова. Због низа немедицинских разлога ова грана медицине је занемаривана па се и данас често може наићи на опору шалу да је хипербарична медицина заправо „медицинска Пепељуга“, пошто у њеној примени своју профитабилну улогу не виде фармаколошке компаније као својеврсни финансијерски мотори развоја модерне медицине.

Фото: Dnevnik (M. Miljenović)

Удисањем хипербаричног, односно кисеоника у условима повећаног атмосферског притиска, добијемо до 20 пута више кисеоника раствореног у крви него удисањем  ваздуха приликом „нормалног“ дисања и три до четири пута више него удисањем  стопроцентног кисеоника на нормалном притиску. Дифузијом из овако кисеоником обогаћене плазме великом брзином се отклања локална и општа хипоксија, односно стање смањене количине кисеоника у ћелијама и ткивима које узрокује поремећаје у функционисању органа, система и ћелија, каже субспецијалиста управо ове гране медицине с вишегодишњим искуством, др Александар Гајић који је и оснивач суботичког хипербаричног Центра у којем се налази најновија вишемесна хипербарична комора у којој у једном моменту хипербаричну оксигенотерапију може да прима чак 12 пацијената. Како додаје, излажући се деловању хипербаричног кисеоника, организам реагује стварањем одређених адаптибилних реакција, које се манифестују променама у његовим метаболичким процесима.

Те реакције су инструмент помоћу којег се реализују бројни позитивни учинци кисеоника усмерени на стабилизацију хомеостазе, а при томе се, под утицајем повишеног притиска, не мењају хемијске и биолошке особине кисеоника, већ се само мења карактер и интензитет биохемијских реакција унутар организма, појашњава наш саговорник.

Већ сам списак индикација при којима је успешно примењује хипербарична оксигенотерапија, не потпуно без разлога, наводи на помисао да се ради о својеврсном медицинском Светом Гралу, пошто се најбољи ефекти постижу у случајевима обољења крвних судова код дијабетичара али и других пацијената, полинеуропатија, некрозе ткива након зрачења, свих врста спорозарастајућих рана те спортских и других повреда. Остале индикације код којих терапија кисеоником даје значајне ефекте су и изненадна глувоћа, губитак вида, мигренозне главобоље, Кронова болест и улцерозни колитис, као и случајеви тежих инфекција меких ткива и костију. Поред бројних, искључиво медицинских, разлога за кориштење хипербаричне коморе која лековито и благотворно делује  на разна обољења и измењена стања или оштећења ткива, ова терапија је изузетно успешна и код спортиста код којих делује не само на бржи опоравак након повреда, већ и брже стицање психофизичке кондиције уклањањем млечне киселине и других продуката метаболизма у мишићима у току интензивног рада. Примењена, непосредно пре излагања већим напрезањима, чак и неколико сати након терапије хипербарична оксигенотерапија повећава радну способност за око 20 процената, а издржљивост за чак 35 одсто у шта су први имали прилику да се увере и стручни штаб и првотимци суботичког ФК „Спартак“.

Фото: Dnevnik (M. Miljenović)

Кисеоник под повећаним атмосферским притиском има своју примену и у бројним козметичким третманима, али и код бизнисмена где делује психостабилизацијом стресом нарушених процеса, и смањењем фактора ризика као што су хипоксија, висок ниво шећера, масноће у крви..., па не треба да чуди да је време правог процвата хипербаричне медицине пред нама.

Милић Миљеновић

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести