Препознат као привредно-административни епицентар тадашње Угарске, његов значај није драматичније ослабио ни приликом формирања нове краљевине Јужних Словена, мада се нашао на самој граници са новорођеном Мађарском, што му није сметало да одржава какав-такав темпо развоја и током периода након Другог светског рата, иако је примат, као саобраћајно чвориште, све више преузимала Сомбору суседна Суботица. Тек распад и СФРЈ довео је до тога да највећа варош на Западу Бачке постане и дословно саобраћајно „слепо црево“, што му се осветило поготово у периоду привредне транзиције, када је инвеститоре могла да примами само одлична саобраћајна повезаност са паневропским коридорима, о чему најбоље сведоче примери бачких и сремских локалних заједница ослоњених на Коридор 10.
Потпуно занемарен излазак на европску водену жилу куцавицу - Дунав, запуштена некада разграната железничка мрежа, изарубовани путеви ионако недовољне пропусне моћи, скрајнутост од путева међународне трговине, оставили су Сомбор готово потпуно без свежег страног капитала, па никога не чуди што се у овом граду више од једне деценије није појавио ниједан нови озбиљнији привредни субјекат, док постојећи, најблаже речено, стагнирају. Колико је, мада занемарен, стратешки важан за Србију као саобраћајно чвориште показује се ових дана, док трају радови на изградњи нове, брзе пруге Нови Сад-Суботица, када је сав железнички саобраћај „пребачен“ са овог коридора на трасу Суботица-Сомбор-Богојево-Нови Сад, што је навело и министарство саобраћаја и инфраструктуре да најави улазак у замашни пројекат ревитализације пружног правца Врбас-Сомбор. Ако се има у виду да се последњих неколико година озбиљније ради на ревитализацији и новој изградњи и путне мреже у и око Сомбора, још увек доминантној у робном транспорту, реално је очекивати да би се могао очекивати скори излазак овог града из саобраћајног ћорсокака у којем се налази последње три деценије.
И канал је добар
Ако је постојао жал за тим што је у државној стратешкој документацији Сомбор остао скрајнут када је у питању његов излазак на Дунав, односно није препознат као озбиљнији кандидат за улагање у инфраструктуру намењену робном и путничком транспорту овом реком, охрабрују улагања у обнављање капацитета за речни транспорт системом ДТД, оличеном у чишћењу деценијама запуштеног Великог бачког канала као окоснице овог система.
Почело је то са обнављањем чувене преводнице Дунав-ВБК код Бездана, првог оваквог водног објекта на свету, при чијој градњи је кориштен такозвани „подводни“ бетон, а настављено чишћењем целог његовог тока од огромне количине муља, који је не само драматично смањио дозвољени газ пловилима, већ Србији и Војводини створио и еколошки проблем колосалних пропорција.
Свакако најзначајнији пројекат на којем се радило у години на измаку је брза саобраћајница од Сомбора до Кикинде, која је добила и свој назив „Осмех Војводине“, која би у смеру запад-исток требала да повеже граничне прелазе са Мађарском, Бачки Брег и Румунијом, Наково. Мада је почетак радова на овој саобраћајници најављиван још за 2021.годину, што се показало као преамбициозно, протекла година је искориштена за планску документацију која је обухватала и програм експропријације земљишта, који је, опет, макар административно, приведен крају у самој завршници године, када је на јавни увид достављен и његов део од самог Сомбора до административне границе са општином Кула, пошто је претходно исти посао обављен за део трасе од граничног прелаза Бачки Брег до Сомбора. Мада ће се овим остварити давнашњи сан Сомбораца да добију макар „полуауто-пут“ (што би била и лаичка дефиниција брзе саобраћајнице), ако већ не прави ауто-пут, до Врбаса као прикључак на Коридор 10, далеко већи допринос локалној економији ће се остварити кроз (пре)дуго очекивану прекатегоризацију и њој прикладну реконструкцију ГП Бачки Брег. Наиме, овај прелаз са Мађарском, као алтернатива вечито загушеним прелазима Хоргош и Келебија, још увек је у рангу оних који су оспособљени за искључиво путнички и саобраћај теретних возила до свега три и по тоне. Увертира у његову прекатегоризацију и самим тим оспособљавање за теретни саобраћај камиона носивости и до 12 тона је свакако био прекогранични пројекат две државе, финанасијски потпомогнут и средствима ЕУ, али се прави ефекти по локални развој могу очекивати тек „стављањем осмеха на лице Војводине“.
Ако се ова саобраћајница може сматрати стратешким интересом две, тачније три државе које повезује, незанемарљив је рад и на новим регионалним, односно локалним путевима који се финансира из средстава самих локалних самоуправа и буyета Војводине. Тако је несумњиво да ће Запад Бачке саобраћајно „продисати“ и након завршетка пута од сомборског села Стапар до Сивца као другог највећег села општине Кула. Ова пројекат, који се полако приводи крају, мада доживљаван локалним, не само што ће асфалтом „прокрвити“ огроман простор плодне бачке равнице, који је до сада био саобраћајна мртва зона, повлачећи за собом и далеко веће могућности модернизације пољопривреде кроз наводњавање и потенцијалну изградњу прерадних капацитета, већ ће омогућити и привреди општине Оyаци да се транспортно лакше конектује на „Осмех Војводине“ и самим тим на Коридор 10. Када се томе дода и пројекат, такође финансијски подржан новцем из покрајинске касе, тачније Управе за капитална улагања АП Војводине, пута од Купусине, насељеног места општине Апатин, до сомборског села Бачки Моноштор, од кога већ постоји пут до Бездана као једне од конекционих тачака будућег „Осмеха Војводине“, за очекивати је да ће у предстојећој, али и потоњим годинама, проклетство Сомбора као саобраћајног „слепог црева“ бити коначно разбијено.
М. Мћ
