У Срђановом родослову похрањени су документовани подаци за 261 претка у мушкој и женској страни, али само у правој линији. За свако име и презиме он има прецизно означен и поуздан извор, најчешће црквене и матичне књиге, државне архиве и пописе, али и надгробне споменике.
Због његовог инсистирања на документарности и апсолутној валидности података, више од 30 предака за које има поуздана сазнања о рођењу и животу, ипак нису ушли у родослов, јер нису сачуване ни матичне ни црквене књиге, а ни споменици, на којима су убележени. И оно што је особено за његов рад, а неуобичајено за родослов, кренуо је обрнуту пирамиду, односно пошао је од својих синова и себе ка прецима.
-То је много захтевнији поступак него када се пирамида шири од познатог претка ка доле. Уз то, за сваког претка прибавио сам неки папир или чврст доказ, све је утемељено и веома поуздано. Много времена и труда требало је да се склопе коцкице, за време рада на родослову прешао сам огроман пут, обилазио цркве, архиве и гробља у самом Зрењанину, али и Панчеву, па у Београду, Мачви, Кикинди и још неким местима северног Баната. Био сам у Румунији - у Темишвару и мањим местима Сен Мартон, Фењ, Српски Чанад, Чавош, Рудна, Гад, Ђир, Овсеница... Излистао сам много књига и рукописа, а најстарији документ којим сам се служио била је матична књига из 1727. године. Трагајући за својим прецима проширио сам своја знања и видике, спознао сам богату историју Срба у румунском делу Баната, видео сву вредност баштине нашег народа – прича Срђан, који је поносан што својим синовима Михаилу и Милану оставља родослов који је право породично благо, са којим могу да се подиче.
И не заборавља да нагласи да не би успео без велике подршке супруге Смиљке. Захвалан је и Удружењу Срба у Румунији и црквеним великодостојницима и свештеницима, као и бројним појединцима који су га подржали.
Родослов ове породице, која је у претпрошлом веку из села Козловац код Панчева преселила у Велики Бечкерек, нема славних личности, већ се ту смењују вредни банатски паори и домаћице, тек једна чувена бабица и по који православни свештеник. Али његов значај велики је из више разлога, поред осталог и због подсећања на давно ишчезла лична имена, која данас звуче крајње необично, готово нестварно.
-Ту су мушка имена Дабижа, Каленик, Сафир, Лепомир, Теофан, Софрониј, Пахомир, Евстатије, Здеслав... Ни женска нису ништа мање необична за ово време, као Ђерманка, Каранфила, Убавка, Порфирија, Ђелвасија, Каленија, Павелина, Ољина и друга - набраја Срђан, који је у сарадњи са Историјским архивом Зрењанина свој родослов излагао у салону ове установе, па су суграђани могли да се непосредно упознају са његовим подухватом.
Пре тога родослов је био изложен и у зрењанинском храму Ваведења Пресвете Богородице, у Улици Цара Душана. А Срђан је спреман да га стави на увид јавности кад год за то буде прилике, јер такав родослов немају обичне, народске породице, већ само племићке и краљевске.
- Овим подухватом одужио сам се својим прецима, али сам много учинио и за своје потомке. Ако неко други, подстакнут мојим примером, крене у портрагу за коренима своје породице, то ће бити још једна награда за мој труд – закључује Срђан.
Ж. Балабан
