приређени су у Кикинди и Банатском Аранђелову. У дворишту Курије венце на спомен плочу на којој су уклесана имена и презимена 30 жртава фашистичког терора, положиле су делегације локалне самоуправе и СУБНОР-а, а пошту су одали и представници осталих борачких организација и родбина стрељаних родољуба.
- Сећамо се људи који су побијени само зато што су желели слободу, само зато што нису желели да буду робови - рекао је председник ОО СУБНОР-а Кикинде Ненад Димитријевић, нагласивши да је 9.јануар 1942. године један од најтужнијих и најтрагичнијих датума у историји Кикинде, дан сећања и туге.
Истог дана у Банатском Аранђелову, стрељано је 30 мештана тог села, Подлокања, Српског Крстура, Новог Кнежевца и Црне Баре. Венци су јуче положени на спомен плочу на згради школе, одакле су родољуби одведени на стрељање у подножју Лазиног брега, као и на споменик у Православном гробљу, где је служен помен. На почињени злочин подсетили су председник МЗ Банатско Аранђелово Драган Недељков и председник новокнежевачке општине др Радован Уверић, са порукама да се злочини никада не забораве и да се никада више не понове.
М. Митровић
Сећање на страдале у Тителској рацији
ТИТЕЛ: Парастосом у цркви Успења пресвете Богородице у Тителу, обележена је 75-годишњица од Рације у којој у припадници мађарске окупационе војске 9. јануара 1942. године, на дан Светог Стефана, зверски побили и бацили под лед на реци Тиси 59 Титељана, већином Срба.
Свештеници СПЦ, на челу са парохом Милошем Јевросимовим, служили су парастос уз присуство представника покрајинске и општинске власти, као и бројних грађана. У порти су венце положили др Милан Мицић, помоћник Покрајинског секретара за културу, председница Скупштине општине Тител Весна Кнежевић и заменик председника општине Тител Маринко Тривуновић.
Из Титела је поручено да као потомци треба да се сећамо невиних жртава по Божићу 1942. када је на дан славе Светог Стефана, којег су многи славили, због мржње и спровођења геноцидне политике, војска Миклоша Хортија ушла у Тител и починила злочин са циљем да се преостали немађарски народ натера на исељавање. У тој акцији мржње, само на подручју општине Тител побијено је између 400 и 600 људи.
- Трагични догађаји се не смеју заборавити, а још важније је да се то не би поновило да служи за наук нама који смо живи и генерацијама које тек долазе - рекао је , између осталог, Маринко Тривуновић, заменик председника Општине Тител.
Овај трагични догађај обележен је и у осталим местима општине Тител, полагањем венаца и парастосима у црквама.
Ж. М.
Фашисти стрељали, па обесили родољубе
ЗРЕЊАНИН: На Житном тргу у Зрењанину је обележена 75. годишњица од злочина из 1942. године, када су фашисти стрељали 30 грађана српске и ромске националности, а потом их на том месту и обесили. Служењу помена пострадалима и полагању венаца на споменик, у име Града Зрењанина, присуствовали су заменик градоначелника Саша Сантовац и помоћници градоначелника Жељка Милошевић и Драган Ћапин. Венац је положио и председник Градског одбора Савеза удружења бораца народноослободилачког рата (СУБНОР) Недељко Папић, а помен испред споменика на Житном тргу служио је свештеник Слободан Честић.
- Присећамо се оних који су дали своје животе за слободу, да би створили другачију земљу и да би нам омогућили да данас живимо боље. Сећајући се њих узимамо на себе обавезу да спречимо да се тако нешто икада више понови, да живимо у миру и да стварамо бољу државу нашој деци и унуцима – поручио је Сантовац.
На данашњи дан, 1942. године, у тадашњем Петровграду, Кикинди, Драгутинову (данас Ново Милошево) и Банатском Аранђелову, немачки окупатори стрељали су 150 комуниста и њихових симпатизера. Истог дана мађарски фашисти почели су масовно хапшење и убијање Срба с друге стране Тисе, у Бачкој. У Ђурђеву код Жабља, Шајкашу и Госпођинцима стрељано је 60 Срба, што је такође било повезано с деловањем локалног покрета отпора.
У Зрењанину су фашисти погубили тридесет родољуба, српске и ромске националности, међу којима је било и скојеваца и партизана, заробљених у рацијама током јесени 1941. године у неколико места у Банату. Они су стрељани у дворишту судског затвора и потом пренети на Житни трг, где су један дан висили на вешалима, у знак одмазде према акцијама антифашиста у овом граду и околини након априлске окупације. Овај злочин, по замисли фашиста, требало је да сломи отпор народа и угуши његове слободарске тежње, али је само још више појачао свест о потреби супротстављања окупатору.
Ж. Балабан
