Чинило се да је пожутелог лишћа било више него када се својевремено сакупљало у војсци, а господин Томаш га је вешто грабуљао, баш 8. новембра на Дан просветних радника, баш када сам шетао сокаком у коме живи.
- Доста сам прослављао, па нека прослављају млађи, а ја користим прилику да сакупим лишће и очистим простор испред куће, јер и то треба урадити. Једну туру су комуналци „Брантнера“ однели, па им спремам другу. Нама на југу Баната кошава зна да досађује, али је добра јер чисти и загађења – констатује Томаш.
Музичком културом наставник Томаш ђаке учи основце у школама „Млада поколења“ у Ковачици и „Михајло Пупин“ у Идвору, а прича да се запослио пре четири деценије, међутим, годину дана је служио војску и исто толико још чекао запослење.
- У Ковачици је раније много више посла било и у музици, док сам имао ангажмане у хору и оркестру, сада су остали само часови ђацима, а да би постигао пуну норму морам четвртину норме да одрађујем у суседном Идвору – прича Томаш. – Доста људи за послом одлазе негде ван граница наше земље, јер је прошло оно доба кад су малте не скоро сви били запослени, или ко није имао радно место обрађивао је земљу и имао од чега да живи. Без проблема се тада са 12 или 15 јутара оранице нормално живело. Данас је све поремећено, не само у нашој држави већ у целом свету, а економска дестабилизација Европе итекако осети се и код нас.
За егзистенцијом одлазе млади, па и средовечнији људи свих националности: Словаци, Мађари, Румуни, Срби... јер како примећује Томаш, јако је мало радних места којих је остало после приватизације овдашњих фирми.
- Човек ако хоће да ради, ипак може нешто и овде да постигне, ако има неко запослење или мало земље, ко зна и ко жели да ради може да засуче рукаве – сматра Томаш. - Имам и ја десетак хектара земље и то сам обрађивао, а сада сам издао у аренду јер полако притискају године, прошао сам шездесету. Док сам био млађи, могао сам стизати на више фронтова, свирао сам и на игранкама, свадбама и разним весељима. На клавијатурама, на хармоници, клавиру и синтисајзерима, одсвирао сам преко две и по хиљаде разних забава. Од своје четрнаесте године свирао сам тачно 40 година, па сам увидео када је дошло време да за појас заденем.
Присећа се наставник Томаш да је раније било више забава и свирки, имао је и свој оркестар који се звао „Взлет“, као омладински лист који на словачком језику још увек излази.
- Тада је стварно било пуно тих свирки, све је некако било опуштено, другачије, а због свирки смо обишли целу Војводину, свирали и у Београду, обилазили Србију, били у Шведској, Украјини, Словачкој, Мађарској, Немачкој – сазнајемо од саговорника.
Интересовање за музику међу децом је велико,мада га је било и раније, али на нешто другачији начин и нису се деца баш пуно усмервала у музичке токове, а према речима Томаша, данас има више могућности јер Ковачица има одељење Музичке школе „Јосиф Маринковић“ из Зрењанина.
- Кад уочим да неко од цене има талента и слуха, позовем родитеље и кажем да за дете вреди да се посвети музици. Могу да се похвалим да док сам радио у Падини, дете које сам родитељима предложио да иде у Музичку школу, девојка Доминика Хучка из тог места је завршила Музичку академију у Салцбургу, у родном граду славног Моцарта, данас свира у једној од највећих филхармонија у Берлину. Велики је њен успех, а мислим да има и мојих заслуга за иницијалну капислу када је била други разред основне школе, видео сам да има слуха. Свирати флауту у Берлинској филхармонији, у чијој поставци су само две флауте и пиколо, заиста је ванредан успех. Потврда је то да се и из мале средине могу досећи европски музички врхови. Таленат је неопхода, али за постизање успеха треба 80 или 90 посто упорног рада, учења и усавршавања – наглашава Томаш.
Павел Томаш има два сина и оба су остала у Ковачици. Млађи Јано је директор Дома културе „3. октобар“, а старији син Павел Томаш млађи је магистар музике, наставља очевим стопама као професор у ковачичкој Гимназији „Михајло Пупин“ и Основној школи „Маршал Тито“ у Падини. Наш саговорник је до сада остварио запажене успехе као наставник музичке културе, јер од десет наступа његових ученика на државним такмичењима, седам пута су освајали златне плакете дечији оркестар и хор из Падине и Ковачице. За досадашњи рад у просвети и културном животу Ковачице Павел Томаш је ове године добио признање за допринос неговања културе Словака, које додељује Национални савет Словака у Војводини, а пре три године је награђен као најбољи наставник на словачком које се додељује просветарима из Србије, Румуније и Мађарске. Свакако, за музичког педгога из Ковачице је велико признање да је рецезент свих уџбеника и књига из музичке културе за наставу на словачком језику које су приредили његове колеге Јурај Суђи из Селенче и Мариена Кривакова Станковић из Бачког Петровца.
М. Митровић
Фото: М. Митровић
Пројекат “Ковачица данас“ реализовала је „Панонија медиа“ у сарадњи са „Дневником“. Ставови изнети у овом тексту нужно не изражавају ставове локалне самоуправе, која суфинансира пројекат.
