Ове две школе, наиме, везане су за прихватни центар “Принциповац” док су ОШ “Вук Караyић” у Адашевцима са подручном школом Вашица и ОШ “Филип Вишњић” Моровић везане за прихватни центар мотел “Адашевци”. До сада је у овим школама знање стицало више од 100 дечака и девојчица из прихватних центара.
Директорка ОШ “Сремски фронт” Слађана Љубојевић истиче да су у прошлој години примали децу миграната од првог до четвртог разреда. Она је најавила да ће, до обнове подручне школе у Бикић Долу обићи прихватни центар Принциповац.
– У самом почетку рада са децом нашом и мигрантском нисмо били у потпуности сигурно како ће се то све одвијати. Међутим, наставници разредне наставе а и ученици прилагодили су се једни другима па утврдили и одличну сарадњу са родитељима које смо посетили у прихватном центру Принциповац. Са њима смо имали више радионица у којима су учествовали родитељи и деца миграната заједно - каже Љубојевић.
Она истиче да су начином рада с децом били одушевљени како деца, тако и родитељи овдашње, али и деце миграната.
– У прошлој школској години број ученика од првог до четвртог разреда је било 23. Тај број се стално мењао, једни оду а други дођу. То су чинили увек када су се заситили рада. Сам почетак рада са децом био је добар, деца су била радознала за рад, па смо то искористили за размену искустава наших ђака. Упознали смо нове културе, обичаје... Убеђена сам да ће се број деце од првог до четвртог разреда повећати и неће остати на садашњем броју – закључује директорка ОШ “Сремски фронт” Слађана Љубојевић.
У ОШ “Банко Радичевић” у претходној школској години било је 23 ученика мигранта од петог до осмог разреда, наводи педагог ове школе Јелена Живковић. Она је додала да ова школа има капацитет да прими и ученике од првог до четвртог разреда, али је одлучено да малишани тог узраста остану у Бикић Долу.
– Када смо прошле године сазнали за долазак деце миграната у нашој школој је јавност била подељена. Родитељи нису могли да раздвоје мигранте који праве невоље у граду од деце која су овде дошла. Било је лутајућих миграната који нису регистровани. Било је упадања у туђе куће, крађа па и туче. Сви су то били разлози да се одлучимо на седници Наставничког већа и да одемо у «Принциповац“ и да упознамо ту децу. Делегација школе сусрела се са будућим ученицима у току септембра прошле године. На лицу места уверили смо се да та деца треба да дођу у нашу школу, јер приче по граду не одговарају у овом случају – наводи Живковић.
Она је нагласила да су у прихватном центру позвали децу миграната да се пријаве за школовање и одзив је био велик, а организовали су и посете њихових вршњака из Шида у прихватни «Принциповац», а онда су се мали мигранти дружили и са децом у шидској школи. Како каже, та размена посета је учврстила односе међу децом.
Језичка баријера, истиче Јелена Живковић, била је проблем који се није могао лако прескочити, али је узајамно корисно уколико деца миграната знају енглески.
– То су деца из Ирана, Ирака, Авганистана која су добро говорила енглески па су њихови другови успутно аутобусом, када крену у школу, учили осталу децу да уче енглески како би схватили градиво. И не само то, они су желели да успоставе контакт с нашом децом и чвршће да се укључе у наставу. То је социјални моменат који је врло важан у развоју детета - прича Јелена.
Врло брзо развили су се пријатељски односи међу децом, па су се међусобно посећивали и славили рођендане, били повезани на друштвеним мрежама.
Педагог Јелена Живковић напомиње да се код деце миграната не примењује исти систем оцењивања као код домаћих ученика.
- Ако дете регуларно заврши разред, редовним путем, пређе границу до те мере која је неопходна да зна онда дете добија школски извештај. То је извештај о напредовању детета. Ми опишемо дете какав је његов квалитет напредовања, какав је направио помак у образовном раду, шта може а шта не може. Дакле, опис знања, умећа, могућности и других особина које су карактеристичне за овај узраст – наводи Живковић.
– Оно што је сигурно голом оком видљиво када дођете у школу за време одмора, када су сва деца у холу, деца миграната се уопште не разликују од наше деце. Излазе на одмор, узимају ужину, улазе у учионице, једу, смеју се, задиркују, причају... рекло би се једна права другарска атмосфера. Али, наставни процес је како где. Неки наставници су имали више успеха од других, зато што су децу учили на енглеском језику. Тамо где немамо наставника енглеског језика, имамо једно дете који је добар преводилац на енглески језик. То говори да се довијамо како знамо – истиче Јелена Живковић.
Она додаје да се деца миграната могу укључити и у наставни процес средње школе. Ипак истиче да је, осим језичких, било и културолошких препрека.
– За ове наше мигранте било је велико изненађење што дечаци и девојчице иду у исти разред. Сви су заједно. Вероватно код њих није тако – закључила је педагог ОШ «Бранко Радичевић» у Шиду Јелена Живковић.
Д. Савичин
