То подразумева и успостављање интегрисаног система управљања комуналним отпадом и изградњу рециклажних острва са контејнерима за одвојено сакупљање амбалажног, биоразградивог и осталог отпада у регионима Панчево, Сремска Митровица, Нови Сад и Зрењанин.
Удруживање општина неопходно је за успостављање одрживог система заједничког управљања отпадом, те је у Војводини већ формирано девет региона - Нови Сад, Сремска Митровица, Панчево, Инђија, Кикинда, Суботица, Зрењанин, Сомбор и Вршац.
Без стварање система одрживог управљања отпадом нема развоја и напретка у тој области. То подразумева наставак израде регионалних и локалних планова, те стварање услова за успостављање интегрисаног управљања, што пак обухвата превенцију настајања отпада, смањење количине на месту настанка, третман отпада, планирање и контролу делатности и процеса управљања отпадом, његов транспорт, затим успостављање, рад, и одржавање постројења за третман отпада, мониторинг, саветовање и образовање становништа...
Просторни план предвиђа санацију, рекултивацију и ремедијацију свих неуређених депонија (сметлишта и дивљих депонија) и контаминираних простора, према евиденцији Агенције за заштиту животне средине.
За управљање комуналним отпадом неопходна је изградња одговарајуће инфраструктуре - регионалних депонија, трансфер станица, постројења за сепарацију рециклабилног отпада, постројења за компостирање... Саку-
паљање комуналног отпада у војвођанским општинама организовано на нивоу урбаних средина, где то обављају јавно-комунална педузећа, док је у руралним непотпуно.
Интересантна је чињеница да иако је реч о агрикултурном подручју, с високим садржајем органског отпада, како аутори плана наводе, у Војводини нема организованог компостирања, те такве локације постоје само у Суботици и делом у Сремској Митровици.
На територији Новог Сада изграђено је прво постројење за сепарацију и балирање отпада, које је отворено 2002. године. Центар за одвојено сакупљање отпада постоји у Сремској Митровици, где се комунални отпад сакупља у засебним контејнерима за различитих врста отпада (метал, стакло, папир, ПЕТ).
Од 43 званично регистрованих општинских депонија само се пет може користити у дужем временском периоду (20 година), уз санацију и уређење према стан-
дардима Европске уније, док је капацитет осталих попуњен, с тим да већина не задовољава ни минимум техничких захтева. Надлежни подсећају и да се дивље депоније по атарима насеља стално уклањају, али и поново формирају.
У складу са одговарајућим стандардима оперативне су регионалне санитарне депоније Кикинда, „Јарак” (Сремска Митровица), Панчево и Суботица. Регионална депонија Инђија има изграђено тело депоније и приступни пут са саобраћајницама, али су, због недостатка новца, радови обустављени. Прибављање планско-техничке документације за регионалну депонију у Новом Саду још увек је у току, с тим да су недавно почеле припреме за градњу рециклажног дворишта. Регионални центри Сомбор, Зрењанин и Вршац заостају с реализацијом пројеката, док је општина Ковин потписала споразум за регионалну депонију у Смедереву.
Посебан проблем не само у Покрајини већ и у Републици представља недостатак инфраструктуре за одлагање опасног отпада (отпадне батерије и акумулатори, отпадна уља, отпадне гуме, неупотребљива возила, медицински отпад, отпад животињског порекла и др.).
Важећим републичким планом просторног развоја предвиђено је једно постројење за инсинерацију (спаљивање) отпада на националном нивоу, као и једно складиште у средњебанатској области. Осим тога, не постоји национално постројење за третман опасног индустријског отпада, као ни простор за централно складиштење. У приватном сектору регистровано је неколико постројења за третман специфичних токова отпада, који спадају у опасне, а на територији Војводине „Лафарге“ Србија у Беочину има дозволу за термички третман опасног и неопасног отпада, као алтернативног горива.
По подацима из Програма заштите животне средине у Покрајини није решено збрињавање азбестног отпада, а једино санитарна депонија у Кикинди има дозволу за одлагање азбеста и то под контролисаним условима. Аутори плана подсећају да постоје привремене депоније исплаке од нафтних бушотина, те да је за одлагање отпада од експлоатације минералних сировина и отпада из енергетике изграђена депонија у Новом Милошеву, која је у власништву стране приватне компаније.
С обзиром на то да је Војводина агрикултурно подручје од изузетног значаја, на том простору није планиран ни један инсинератор (пећ) за спаљивање опасног отпада као ни друга постројења за физичко-хемијски третман.
Како је наведено, дозволу за управљање амбалажним отпадом има само једно предузеће из Новог Сада, а од преосталих шест фирми у Србији, већина се налази у Београду и околини.
На територији Војводине годишње се рециклира 5 до 10 одсто електронског отпада, од чега се део враћа на тржиште репарирано, с тим да организовано сакупљање и рециклажу обављају три оператера.
Заједнички регионални центар за прераду отпада имаће Нови Сад, Бачка Паланка, Бачки Петровац, Беочин, Србобран, Темерин, Врбас и Жабаљ, као и Сремска Митровица, Богатић и Шабац. Панчево и Опово чине засебан регион, а Инђија је центар за Пећинце, Руму, Шид, Сремске Карловце и Стару Пазову. Управљање отпадом повезало је Кикинду, Аду, Бечеј, Нову Црњу и Нови Бечеј у један регион, односно Бачку Тополу, Чоку, Кањижу, Мали Иђош, Нови Кнежевац, Сенту и Суботица, која је центар. Зрењанин је регионални центар за Ковачицу, Сечањ, Тител и Житиште, Сомбор за општине Апатин, Бач, Кула и Оџаци, а Вршац за Алибунар, Белу Цркву, Пландиште.
У складу са Просторним планом Србије у Новом Саду је предвиђена градња постројења за механичко-биолошки третман. За искоришћење енергије из комуналног отпада на територији Републике је предвиђено само једно постројење, а његова изградња је већ започело у Београду (Винча).
Поред регионалних санитарних депонија, на територији свих јединица локалне самоуправе требало би формирати центре за сакупљање отпада у које ће грађани сами доносити отпад. Да би се створила навика, односно искоренила вишедеценијска небрига и немар становништва, у односу на одлагање отпада, неопходна су улагања у едукацију, као и подизање свести о значају планског одлагања отпада. Осим тога, аутори просторног плана предлажу примену принципа „загађивач плаћа“.
Регионални Просторни план предвиђа даље смањење настајања амбалажног отпада и подстицање рециклаже, посебно у домаћинствима, уз успостављање примарне селекције на месту настанка, односно разврставање на извору. Неопходно је веће укључивање јавно-комуналних предузећа на локалном нивоу, али и ревизија свих одлука о комуналним делатностима на територијама јединица локалне самоуправе, како би се применио систем „загађивач плаћа“ на сваком појединцу, односно утврдиле и финансијске накнаде за оне који доприносе очувању животне средине и разврставају отпад.
Јована Вукашиновић
