Реч је о железници у Старој Пазови, Голубинцима, Инђији и Љукову, Руми, Путинцима, Добринцима, Краљевцима, Вогњу, Манђелосу, Сремској Митровици, Шашинцима, Лаћарку, Мартинцима, Кузмину, Шиду, Кукујевцима, Бачинцима и Гибарцу.
Како је појашњено у циљу рационализације трошкова изградње и нивоа услуге, а услед просторних или других ограничења није било могуће остварити брзину од 200 километара на сат на комплетној деоници. У зони станице Рума и Шид усвојена је брзина до 160 километара на сат, док је у зони станице Сремска Митровица до 120 километара на сат. На делу трасе Стара Пазова – Голубинци и Инђија – Голубинци усвојена је брзина до 160 километра на сат, односно 120. Пруга Стара Пазова – Шид - државна граница се надовезује на пругу која води ка Загребу. Будући да је пруга у Републици Хрватској предвиђена за брзине до 160 километара на сат са размаком колосека од 4,0 м, на делу пруге од станице Шид до државне границе, задржана је поменута пројектна брзина, пре свега због међуколосечног растојања.
Пројектним решењем, у складу са саобраћајним анализама, на комплетној траси предвиђено је седам станица и једна мимоилазница, односно постојеће локације станица су задржане, осим станице Вогањ која је пројектована као мимоилазница. Све станице су предвиђене за потпуну реконструкцију, уз обезбеђење потребних капацитета и подизање нивоа безбедности пре свега са становишта путника.
Међу планским решењима за заштиту природе су веома важна два планирана надвожњака (поменути еколошки мостови) за прелаз крупне дивљачи. Ови алтернативни прелази се праве изнад инфраструктурних објеката како би се што мање реметио начин живота дивљачи и спречило њихово истребљење.Најважнија карактеристика ових надвожњака је да се велика пажња посвећује дизајну који подразумева богато затравњивање и пошумљавање прелаза како би их животиње препозналекао своје природно окружење и навикле се на њихово коришћење.
Станице су у Голибинцима, Путинцима, Руми, Сремској Митровици, Мартинцима, Кукујевцима и Шиду.
Пројектом трасе пруге предвиђена је изградња жичане заштитне ограде дуж комплетне трасе као и у станицама, све до зоне самих станичних зграда и платоа.
Пројекат трасе пруге је прилагођен технологији која дозвољава извођење радова без комплетног затварања саобраћаја, односно уз одвијање саобраћаја по једном колосеку постојеће двоколосечне пруге.
- Општи циљ израде Просторног плана јесте стварање планског основа за израду техничке документације и даљу реализацију пројекта изградње и модернизације железничке пруге високих перформанси. Визија и дугорочни циљ развоја подручја посебне намене јесте стварање просторних услова којима ће се омогућити побољшање регионалне повезаности урбаних центара Стара Пазова, Инђија, Рума, Сремска Митровица и Шид и даље повезаности са суседним земљама – појашњено је у плану.
Модернизована железничка пруга високих перформанси повећаће степен доступности локалног становништва, у ужем и ширем окружењу, радним и осталим активностима, услугама, превозу робе, а такође ће омогућити бржу интеракцију са другим областима у сваком погледу. Такође, ревитализација железничке инфраструктуре како је даље појашњено допринеће и развоју туризма на овом подручју.
- Железница је најпогоднији вид саобраћаја са становишта развоја екотуризма будући да пруга најмање нарушава природни амбијент предела кроз који пролази, те најмање загађује животну средину. Индиректни ефекти функционисања модернизоване железничке пруге огледају се у даљем привредном и демографском јачању урбаних центара Старе Пазове, Инђије, Сремске Митровице, Руме и Шида, али и равномернијем развоју целе територије како у оквиру обухвата плана тако и у оквиру целе сремске области – појашњено је у плану.
Развој железничког саобраћаја има велики значај у процесу интеграције европског простора, као и повезивања са Азијом. У периоду изражених климатских промена, ограничених ресурса фосилних горива и повећаном промету робе и услуга повећава се улога превоза путника и робе железницом. Железничка пруга Београд – Шид – граница Хрватске је део некадашњег Паневропског коридора (Салзбург – Љубљана – Загреб – Београд – Ниш – Софија – Димитровград – Истанбул), који повезује Европу са Малом Азијом. Према Европском споразуму о важним међународним линијама за комбиновани транспорт и пратећим постројењима она припада међународној железничкој мрежи. Споразумом о процесу сарадње у југоисточној Европи увршћена је у железничку мрежу високих перформанси у Југоисточној Европи.
На подручју обухвата Просторног плана, према подацима Пописа из 2022. године живи 151.241 становник. Број становника од 1948. године бележи пораст до пописа становништва 2002. године са 82.713 на 172.196 становника (пораст од 108,2%). Међутим, у периоду од 2002. до 2022. године дошло је до опадања броја становника за 20.955 што је последица емиграције становништва и негативног природног прираштаја Очекује се смањивање емиграције становништва из села у градове, подизање тзв. степена инвестиционе привлачности подручја у непосредном окружењу планиране железничке пруге, као и побољшање регионалне, међурегионалне и међународне саобраћајне повезаности и приступачности.
Железничка пруга Београд-Стара Пазова - Шид - државна граница и железничка деоница Стара Пазова - Шид је продужетак Медитеранског коридора. Потписивањем Меморандума о разумевању Аустрије, Словенија Хрватске, Бугарске и Србије успостављен је железнички теретни коридор Алпи-Западни Балкан , који се тесно повезује са Балтичко-Јадранским коридором, коридором Оријент-Источни Медитеран и Дунавским коридором.
Овом коридору се придаје све већи значај, обзиром да се бележи постепени раст обима теретног железничог саобраћаја.
Железнички инфраструктурни коридор пруге Београд - Шид - граница Хрватске предмет је бројних међународних споразума и пројеката Европске уније, што указује на изузетност значаја овог правца као окоснице железничког саобраћаја Западног Балкана. Европска унија кроз мултулатералне европске споразуме, пројекте и уговоре има за циљ обезбеђивање одрживе и паметне трансевропске транспортне мреже. Транспортни коридор Западног Балкана повезиваће путну и железничку инфраструктуру, луке и аеродроме седам земаља чланица Европске уније (Бугарска, Грчка, Хрватска, Словенија, Италија, Кипар и Аустрија) са Западним Балканом у један регион.
С. Аничић Илић
