Вода из Темерина по својствима је најближа оној у Кањижи где је изграђена Специјална болница за рехабилитацију и једна од најуређенијих бања у Србији.
Житељи Темерина и ближе и шире околине термалну воду користе на две локације, на комплексу базена, где се у два од три базена налази термална вода и код некадашњег кадског јавног купатила, где постоји чесма из које се вода користи чак и за пиће.
Локација код базена, каже в.д. директорка Туристичке организације Темерин Тамара Шипе, има довољно простора да се на њој могу изградити додатни садржаји, који би унапредили не само туризам у општини већ целокупну привреду. Међутим, по том питању ништа се велико не ради, деценијама, а требало би, јер примери других могу послужити како се располаже са природним богатствима.
Пре инвестирања, каже директорка, треба решити питање својине бушотине. Корисник две постојеће је „Гаспромњефт”, па би требало бушити трећу, чији би власник био онај ко плати бушење и инвестира у изградњу. - О комплексу базена као и о чесми код кадског купатила се стара Јавно комунално предузеће „Темерин”. Комплекс је уредан и предузеће га редовно одржава. Током лета у базенима борави око 100.000 посетилаца – истиче директорка Шипе. - Базени су делом и наткривени , али недовољно да би се у базенима с термалном водом могло купати и током хладног времена. Нема просторија ни кабина за пресвлачење, што би било корисно, јер би се на тај начин створили услови да се лековита термална вода може користити током целе године.
В. д. директорка Тамара Шипе каже да у сусретима с представницима локалне самоупрве, када се поведе разговор о томе како обогатити туристичку привреду, увек истичу термалне воде као могућност да се унапреди туризмам, првенствено здравствени, а посредством њега развила би се и трговина и угоститељство, али за сада све остаје на плановима.
- Туристичка организација је та која нуди предлоге, а локална самоуправа прави планове локалног развија и пројекте. Наш предлог је да се изграде мини- велнес центар и мини- аква парк, јер за обе инвестиције постоји простор уз комплекс базена, где има места чак и за обе инвестиције изградњом једног уз други садржај –наводи директорка и каже да за то треба доста новца, па је потребна подршка са стране.
Као пример како је унапређен бањски туризам, наводи директорка, може да нам послужи Мађарска, додуше, она је бање обновила и подигла новцем из фондова Европске уније.
З. Делић
Пројекат „Темеринска хроника” реализовала је „Панонија медиа” у сарадњи са „Дневником”. Ставови изнети у овом тексту нужно не изражавају ставове локалне самоуправе, која суфинансира пројекат.
