Занимљива манифестација у окружењу Гарден клуба “Атлантис”, који се наслања на пашњак Јараш, приређена је 11. пут, где се сјатило више хиљада посетилаца из војвођанских места и суседне Мађарске.
Манифестација је по традицији почела дефилеом трактора од “Атлантиса” улицама Трешњевца и натраг, а учесници су се представили старијим машинама, међу којима су многе већ давно загазиле међу олдтајмере, али и најновијим тракторима познатих европских марки. И док су се власници олдтајмера постарали да налицкају времешне машине, како би привукли пажњу носталгичне и остале публике, продавци су најновија издања нудили по акцијским и “шок ценама”.
Упамтили смо једно тракторче по “шок цени” од 28.990 евра, плус ПДВ, нешто скромнија је акцијска цена скромније машине за 19.990, плус ПДВ, али има и много скупљих, па ко од паора може да одреши кесу, нек изволи. У последње време подмлађивању паорске машинерије овде доприносе донације из Мађарске посредством Фондације “Просперитат”.
Нове тракторе, комбајне и прикључке сада је теже купити него некад. Флоријан Барна из Банатског Моноштора се присећа да је трактор “Урсус” купио 1987. године од прихода са пола јутра црног лука.
– Онда је црни лук још вредео, вредео је онда и динар, па сам га купио за кеш на бензинској пумпи “Нафтагаса” у Чоки. Колико би сада требало црног лука за нови тректор не рачунам, јер за килограм лука добије се седам до 10 динара, па кад ме је спопала мука више га не садимо, осим за сопствене потребе – каже Барна, који је трактор украсио роговима срндаћа нађеним на њиви.
Шепурио се на плавом тракторчету “Раковица 60” из 1976. Зоран Борђошки из Горњег Брега. Њему је 26 година, а тракторче 16 година старије. – Још добро служи, низашта га не бих променио. Орем, сејем и радим са њим све живо, јер имам само овај трактор. Обрађујем око седам хектара, управо сам овршио јечам и чекам паре. Принос од четири тоне са хектара баш није најбољи, због суше, а предао сам род у Задругу „Напредак“ – сазнајемо од Борђошког.
Петер Забош из Чантавира времешним „Зетором“ обојеним у плаво, довезао је пријатељицу Маргит Пато и дружину.
– Старији сам од трактора шест година, ја сам рођен 1951. а тректор је направљен 1957. Највише га користим за транспорт, за ваљање и дрљање њива. Имам још “Владимиреца” и једног десет година млађег „Беларуса“. За старију механизацију потребно је више поправки – напомиње Забош.
Андрија Рожемберски са Палића је дошао са троје мале дечице, а четврто најмлађе остало код куће. Трактор “Дајц“ је 1958. годиште, од рођака Золтана Бичкеија са Макове седмице из Суботице, а деца воле од малих ногу да седну за волан.
– Бавим се пољопривредом, сада смо дошли колима, а идуће године ћемо трактором. Код нас је Тракторијада већ традиција, имам четири сина, најмлађем је тек недељу дана, остао је са мамом код куће. Сејемо житарице и гајимо бели лук. Бели лук је исплативији, са мале површине заради се више пара, па не жалимо труд. Држимо и 18 коза, па мини фарму планирам да проширим на 30 грла. Били смо у Аустрији, пробали гастарбајтерски хлеб, издржали седам година, није нам се свидело, па смо се вратили на домаћи терен. Сам себи заповедаш, нико ти не дува за вратом. Када сам увидео да је посла све више, а пара све мање, вратио сам се кући. Посла има и више, али ми нико не заповеда – прича Рожемберски.
Сенћанин Ференц Шоти провозао је „Штајер“ из 1951. године, који је био најстарији на трешњевачкој Тракторијади. – Од мене је годину дана млађи. То је породично наслеђе, остао од таста. Стајао је 12 година, па сам га постепено обнављао, тако да је у возном стању и терам га за параду када се приказују стари трактори – сазнајемо од Шотија.
Лајош Сурок из Орома је мајстор свог заната, па се није ослањао на познате фабрике трактора, него је сам себи направио тракторче, пре три године склопио је од делова спачека. – Добро служи за орање моје баште и само најближих комшиница, јер се више не може постићи. Нудили су ми за њега 600 евра, а мени вреди много више, било је око склапања пуно размишљања да све буде на свом месту и функционише – објашњава Сурок.
Домаћин из Гарден клуба “Атлантис” Нандор Билицки, Зоран Теслић и други ентузијасти из Омладинске организације “Кумбаја”, потрудили су се да на “Тракторијади” буде разоноде за све генерације, јер се на провод долази породично. – Тракторијада нам је у селу постала најзначајнија манифестација, најомиљенија забава – каже Теслић.
Деца су се такмичила у родео јахању, трчању у yаковима, а најбоље су прошли учесници у хватању прасади и јарића, јер су се хватала по два прасета и јарета.
Текст и фото: Милорад Митровић
