Кулинарске екипе и произвођачи домаће ракије из многих места радо су се одазвали, вероватно и због тога што је манифестација у Ђали била прва која је приређена у овом крају, после попуштања епидемије изазване коронавирусом.
Председник општине др Радован Уверић захвалио се такмичарима на одзиву, уз позив и очекивања да ће и наредне године доћи у Ђалу. Један од организатора Јожеф Шајго напомиње да би одзив био знатно већи, али да су због простора и епидемије ограничили број такмичарских екипа.
Из котлића 43 такмичарске екипе из насеља новокнежевачке општине, Бачке Тополе, Београда, Новог Милошева, Кањиже, Мартоноша, Јазова и других места, али и из котлића у којима су домаћини и организатори кували за госте, пасуљ је замирисао не само у Ђали, него севером Баната и преко границе. Многи су, док се пасуљ крчкао, да не би дангубили и роштиљали. Да због короне није затворен прелаз Ђала -Тисасигет, сигурно би у посету дошле и комшије из пограничних места из Мађарске.
- У складу са епидемиолошким мерама обезбедили смо дезинфекциона средства и маске, а сви смо се побринули да дружење протекне у најбољем реду - каже Шајго.
За оцену учинка кулинарских екипа побринуо се стручни жири састављен од реномираних мајстора кулинарства, које је предводио Силвестер Сечеи из Кањиже. Главну награду за најукуснији пасуљ освојила је Рожика Јанушко из Чантавира, а одмах уз њу награде су освојили Иштван Фејеш – Фленко и Силвија Кењереш, обоје из Мартоноша, док је образ домаћина осветлао Золтан Шандор из Ђале.
Награђени су једнодушни у тврдњи да је најбитније кувати срцем и служити се домаћим рецептима. Свима је годило да је гостију и учесника више, јер према речима Јове Плавшића када је манифестација покретана било је свега пет-шест екипа.
Председница Савета МЗ Ђала Слађана Марић констатује да Ђала по задњем попису има 770 становника, али да се број у међувремену смањио на око 550. Она сматра да је врло битно да се оваква манифестација приређује у малој средини, јер окупља пуно учесника из других војвођанских места.
Ђала има своју аутохтону сорту шљиве ђалинке, која сваке године роди, тако да увек има сировина за ракију. Светозар Закић из Ђале, каже да док је извештавао Одељење статистичког завода о роду шљива, увек су исказивали сумњу у податке о роду.
- Истина је да када би у целој Србији род шљива из неког разлога омануо, били су сумњичави на податак да је у Ђали родило 70 килограма по стаблу. Наше шљиве ђалинке су ситне округле плаве које увек роде и не опадају са гране, него морају да се беру. Ђалинке су сочне тако да комина буде као чорба, баш је најбоља за домаћу ракију шљивовицу, а нико од њих не прави пекмез. Свака кућа има тих шљива које код нас расту саме као коров - указује Светозар Закић.
- Дружење и добро расположење су најважнији. С обзиром да смо мало место на самој граници битно је да се и на овај начин чује за Ђалу. Ми се трудимо да будемо што бољи домаћини и настојаћемо да ову манифестацију негујемо, а пошто ће идућа бити јубиларна десета, очекујемо још више екипа - наглашава Слађана Марић.
Члан кулинарског жирија Ласло Јанушко из Бачке Тополе каже да такмичари греше кад користе неуобичајене зачине. Најбоље је, вели, да се користе уобичајени зачини војвођанске кухиње на које смо навикли.
Од 60 узорака домаће палинке само шест је остало без медаље. Позлатило се 16 ракија, 18 је оцењено сребрном и 20 бронзаном медаљом. Имре Новак из Сенте, председник жирија вели да су из године у годину ракије све квалитетније, а да је овог пута највише било узорака шљивовице, кајсијеваче, дуњеваче, али је било и вишњеваче и зововаче.
Текст и фото: М. Митровић
