У ловишту је раније било јеребица, препелица и других врста дивљачи, али се са интензивирањем у пољопривредној производњи њихов број смањио услед уништења станишта. У ловишту нема дивљих свиња јер су највећи део ловног терена оранице, потврђује нам председник ЛУ „Панонија“ Васа Моровић.
Пре 15 година ЛУ „Панонија“ је имало око 100 чланова, сада је тај број преполовљен и међу њима је неколицина пензионера који ређе излазе у лов, тако да је активно око 40 ловаца.
- Преживљавамо од чланарине и нешто прихода од ловног туризма који је због пандемије короне знатно смањен. Сваке године испуњавамо обавезу бројања дивљачи на нашем ловом терену и успевамо да одржавамо популацију срнеће дивљачи која је зацртана планом газдовања ловиштем. У ловишту према десетогодишњем плану газдовања је предвиђена популација од 500 грла срнеће дивљачи, а имамо око 600, тако да сваке сезоне имамо простора за одстрел, али и да сачувамо матични фонд којим смо задовољни. У лов на трофејне срндаће углавном нам долазе туристи са стране који могу да плате то задовољство, па су нам пролетос били гости из Бугарске, а имамо златних, сребрних и бронзаних трофеја средњег квалитета - каже Моровић.
Занимљиву ловачку сторију забележио је овдашњи знаменити сликар Новак Радонић у књизи „Молска мудровања“ објављеној 1861. године, о страственом ловцу Паји Летину, који када није имао улова куповао је од другог зеца или патку, да би се могао пред оцем похвалити. Радонић је забележио случај када је Летин пуцао у једну патку крај Тисе, „па у онај мах како је опалио, праћну се шаран, а зец протрчи банатском страном, те тако наједаред убије патку, шарана и зеца. Кад Паја види какав је покор учинио, од чуда пљесне руком и у тај мах прелети препелица изнад главе, па тако и њу смлати”!
У лов на зечеве обично иде око 20 ловаца који успевају да у сезони одстреле око 60 јединки, а још 40 одстреле ловни туристи. Годишње се у ловиште пушта око 1.000 фазана из вештачког узгоја, при чему се 500 пушта два месеца пре лова да би у природи подивљали, а део се пушта у току ловне сезоне када долазе домаћи и страни туристи.
- Приход од ловног туризма користимо да покријемо трошкове пословања и за унапређење ловишта. Били су нам ове сезоне гости са Кипра и задовољни смо, али од појаве короне две године нам нису долазили гости из Аустрије и Мађарске – вели Моровић.
У ловишту је доста лисица због па се годишње одстрели око 50, а од предатора у последње време приметна је појава већег броја шакала који су опасност пре свега за срнећу дивљач. Ловиште „Паноније“ је интересантно јер се протеже у дужини од 25 километара а широко је шест, па има и доста криволова и бесправне сече. Ремизе које су ловци подизали драгоцене су за дивљач, али су и ветрозаштитни појасеви. То пошумљено земљиште је државно и ловци настоје да сачувају шумице које су сами садили.
Ловачки дом на обали Тисе годинама је издаван у закуп. Био је то репрезентативан угоститељски локал, али у њега није улагано па би га требало реновирати. Уз ресторан објекат има и пет двокреветних соба, од прошле године не ради, али у ЛУ „Панонија“ планирају да га у најскорије време обнове. Планове је пореметила пандемија јер су смањени приходи од ловног туризма, а и угоститељству не иде, па се чека повољан тренутак. Обнова би изискивала улагање око пет милиона динара, а ЛУ „Панонија“ је заинтересовано да нађе партнера за улагање и давање објекта у закуп на дужи период.
М. Митровић
