У Сомбору се шепурило више од две хиљаде примерака живине
СОМБОР: У Градској хали „Мостонга“ у Сомбору минулог викенда одржан је 45. Међународни сајам перадарства, у организацији Друштва одгајивача ситних животиња „Сомбор 1871“, једна од највећих и најутицајнијих манифестација овог типа у Европи, која се традиционално одвија под покровитељством овдашње локалне самоуправе, односно, Града Сомбора.
На званичном отварању 45. Међународног сајма перадарства присутне су поздравили председник Друштва одгајивача ситних животиња „Сомбор 1871“ Игор Громиловић, заменица градоначелника Сомбора Љиљана Тица, председник Асоцијације удружења одгајивача ситних животиња Србије Сандар Ђорђевић, а сајам је званично отворио, сада се већ може рећи редовни посетилац сајма Ненад Катанић, помоћник министра пољопривреде, водопривреде и шумарства, који се, мимо званичне државне функције у виду хобија и сам бави узгојем ситних животиња.
Посетиоци сајма, највеће манифестације ове врсте на Балкану, имали су прилику да виде око 2.400 експоната у више од 350 раса, са којим се представило око 500 излагача, а одржан је и други по реду Меморијал „Прим. др Зоран Парчетић Нона“, као и Државни шампионат ситних животиња Србије. Мада је прошле године ова манифестација отказана услед пандемије коронавируса, ове године су се, као излагачи али и у функцији интернационалних судија, појавили хобисти из земаља региона, па је сомборска јединствена манифестација са пуно права задржала епитет међународне.
Није изостала ни недељна берза ситних животиња испред Градске хале „Мостонга“, која се додуше не одржава у званичним оквирима организације, али свакако представља једну од најмасовнијих пијаца бројних животињских врста, али и опреме и хране намењене ситним и егзотичним животињама.
У разговору са излагачима, судијама, али и званичницима, као јединствени закључак је издвојен онај да српски узгајивачи ситних животиња, поготово голубова и живине, имају шта да понуде далеко ширем тржишту него што су то земље региона. Тако су, по речима Дражена Биличића интернационалног судије живине из Бјеловара (Хрватска), компаративна предност српских узгајивача овдашње аутохтоне врсте попут чувене сомборске капорке, живине мало познате европским узгајивачима. Мада се у највећем броју случајева узгој ситних животиња своди на хоби, јединствена је оцена узгајивача, управо одржање аутохтоних врста живине, голубова и кунића, представља својеврсну генетску базу, па је оваква врста занимације драгоцена и у комерцијалној пољопривредној, тачније сточарској производњи.
Текст и фото: М. Миљеновић