Пред зрењанинском публиком нашли су се радови уметника који су у Уметничкој колонији Ечка боравили од 21. до 23. августа, а у питању су Марија Аврамовић, Сам Твајдејл, Даница Бићанић, Бранко Ђукић, Александар Ракезић и Марија Шевић.
Селектори 42. Сусрета акварелиста су Сава Степанов и Славица Попов, а реализацију колоније омогућили су Министарство културе и информисања и Град Зрењанин.
- Одабрани уметници, у складу са савременим уметничким праксама, са лакоћом употребљавају различите медије у свом стваралаштву. Није им страно ни изражавање у традиционалним ликовним техникама, односно у акварелу. Без обзира на избор технике, у свим радовима поштују се основне карактеристике акварела, као што су луминозност, лазурност, транспарентност и спонтаност, или је у њиховом раду присутан концепт протока, флуидности који се везује за воду, а вода се везује за технику акварела – изјавила је на отварању изложбе селекторка Славица Попов.
Попов је нагласила да су уметници посвећени различитим личним и универзалним темама. Они пропитују реалност која нас окружује, различите друштвене феномене, као и нормалност која нам је наметнута.
- Такође, истражују различите утопијске и дистопијске светове, стварајући простор за изражавање различитих како питања и недоумица, тако и сазнања и мишљења – истиче Попов.
Представљајући учеснике 42. Сусрета акварелиста, Славица Попов наводи да Марија Аврамовић од 2017. сарађује са уметником и програмером Самом Твајдејлом. Њихове анимације у реалном времену живе у симбиози са радовима на папиру. Користећи се естетиком видео игрица и вештачком интелигенцијом, заједно праве светове који се самостално и без престанка обнављају испред посматрача.
Рад зрењанинског уметника Бранка Ђукића се састоји од фото-документације коју је он куповао на бувљим пијацама. На њима су различити призори породичног живота. На свакој фотографији је интервенисано, чиме је избрисано туђе, а инкорпорирано сопствено сећање, односно фикција. Супротно поступку рада у класичном стрипу, где се обично црта на туђи текст или замисао, овде се на основу призора на фотографији рукописом уноси сопствена фикција.
- Александар Ракезић је странице часописа реплицирао миметичким поступком са идејом да нечему свакодневном и профаном поврати статус уметничког дела. Серија акварела и цртежа приказује различите и готово неповезане новинске огласе. Иако је на сваком од њих приказана другачија сцена, они су селектовани јер је у сваком од њих дотакнут и мотив хигијене. Ове сцене асоцирају на мотив воде, купање, прљавштину и чистоћу – објашњава селекторка овогодишњег Сусрета акварелиста.
Нова серија радова Марије Шевић, под називом „Yоутх“, бави се привременошћу и феноменом младости. У изолованом амбијенту, на Великом ратном острву, аранжиране су сцене у којима младићи алудирају на потентност и виталност, али једнако неминовну осуђеност на пролазност у складу са протоком времена.
Напослетку, инсталација Данице Бићанић, под називом „Велике мистерије“, припада процесу „Циклуси“. Овај процес траје од 2015. и до сада је у виду инсталације, односно документа, представљен више пута, увек у неком другом облику.
- Читава инсталација представља сведочанство о свакодневним и повременим уметничким акцијама, које представљају контемплацију одређених друштвених феномена и саме егзистенције. Сви ови елементи и документи, који се усложњавају и временом мењају, заједно чине једну континуирану променљиву композицију, са флуидним значењем – наводи Славица Попов.
Жељко Балабан
