Ванредна ситуација лакше пада уз добар поглед на Дунав

Када сам се необријан и неошишан са нотесом и оловком у руци и “викенд одећом” на себи запутио према првом дворишту у викенд насељу “Јанда” код Сланкаменачких Винограда из којег су се чули гласови и лавеж паса, прво питање домаћина било је “момак, јел то за струју?”.
1
Фото: Dnevnik.rs
Чуђење када сам се представио као новинар “Дневника” на задатку мало је ублажила чињеница да сам уједно и комшија, па ме некако већ и препознаше, а на крају признаше да су на моменат помислили да пописујем да ли неко крши забрану о изласцима и кретању…  
У складу са поменутим наредбама и препорукама, разговор смо почели са безбедне дистанце, а када смо утврдили да нисам представник власти и да нотес није ни за струју ни за исписивање казни, Мира и Богдан Мартиновић, пар из Руме кренуше са понудама, а предњаче углавном оне “за дезинфекцију грла”. Да се ствари не би отеле контроли, све је прошло уз чашу воде и штрудлу, а Мира прича да су ту на викендици већ две недеље, још “пре короне”, али да ће овог викенда ипак морати до Руме. 

Фото: Dnevnik.rs
- Знамо да нам је боље овде, али морамо због неких здравствених разлога ипак отићи некако до Руме, таман да прође ових пар дана што најављују захлађење, па ћемо се вратити овде на Дунав. За сада смо само на вестима видели шта се дешава јер смо раније дошли вамо, али јасно је да је ситуација озбиљна и да нема шале – поручује Мира.  
Њихова комшиница Ката, која стално живи у овом викенд насељу, каже да се у крају није много тога променило, као и да је у околним викендицама релативно мало људи, обзиром да у овом периоду доста њих долази због воћа и припремања кућа за пролеће и лето.

Фото: Dnevnik.rs
- Углавном су то старији људи као и ми који иначе све слабије долазе, јер млађи неће уопште, а многи су вероватно и закаснили па сада не могу због забране… - каже Ката која такође има проблема са здрављем због којих би наредних пар дана требала да оде до свог лекара.
Већина који су ових дана на својим викендицама на овом потезу између Крчедина и Старог Сланкамена, углавном се баве воћкама, цвећем и баштама, а Драгана из Каћа који је дошао да опрска шљиве, више од коронавируса мучи судбина његовог воћњака и имања за које је имао прилично амбициозне идеје. 
- Јесте се све преокренуло наопачке у ових неколико дана, али мора се мислити шта ћемо после. Већ сам доста урадио на овој парцели, али у међувремену сам “зарадио” проблем са срцем па не би смео много да се физички напрежем. Међутим нисам сигуран шта ћу са овим – показује Драган руком на свој плац од скоро осам хиљада квадрата - Супруга и син нису баш нешто заинтересовани, а ја не би смео, вероватно ћу га продати на крају неком ко буде хтео да се бави воћем јер је идеално место за то…     
Из “поузданих извора” сазнајем да је у једној викендици у близини смештен и пар старијих Новосађана. Управо у њиховом дворишти срећем старог црно-белог мачора и младу црну мачкицу за чију сам судбину био забринут обзиром да их нисам виђао последњих месец дана. Задовољан сазнањем да су мачке живе и здраве, са капије вичем “Новосађани, не можете ви побећи од Дневника никако”. На моје изненађење, њихова реакција је била као да су ме очекивали…
- Видео сам ја тебе да си свраћао код комшија са нотесом и да си нешто фотографисао – разоткрио ме је одмах Пера Остојин којем једна година недостаје да заокружи 80. – Ми овде иначе проводимо по пола године и више, а сада смо још пре неколико дана обавили већу набавку јер се већ чинило да ће бити проблема и сада смо мирни. Свакако одавде не мрдамо, а много је лакше бити изолован у свом дворишту и башти, па и мање гледамо вести и тај хаос који је настао свуда. 
То што се оженио нешто млађом женом од себе, сада у доба рестрикције кретања, Пери се може “исплатити” јер његова супруга Мира није још увек у старосној доби на коју се односе забране изласка те у случају потребе може отићи у набавку… Иако је превалио шездесету (али није у групи за забрану кретања) Андрија Жига је практично у овом крају “момак за све”. Готово да нема плаца на којем није косио, орао, крчио, орезивао, зидао, варио… 
- Мислио сам да ће више људи доћи ових дана на викендице јер је лепо време, а и време је да се сређују воћњаци. Међутим, углавном ми се сви јављају телефоном да питају каква је ситуација овде и да јаве да неће моћи долазити још неко време – каже Андрија и додаје да послови око земље не могу да чекају, те да сваки дан има шта да се ради…
Нису само старији дошли на викендице како би предахнули од притиска ванредне ситуације у којој смо се сви нашли, а који је у урбаним срединама знатно присутнији. Пар младих београдских парова са децом, дошли су на дан-два, а у новинарском нотесу су своје место нашли Илија и Сања из Земуна који у септембру очекују бебу, а који уз пар одлазака до Београда очекују да ће добар део ванредног стања провести управо на својој викендици.
Оно што није могло а да се не примети јесте да напетост којом смо оковани некако слабије утиче на људе у овом крају, јер комплетно окружење шаље тихе, али умирујуће сигнале…
 
Текст и фото: Нико Перковић
EUR/RSD 117.5717
Најновије вести