Стога се многи Паланчани неретко питају ко ће живети у тим становима и зградама. Судећи по причама и инвеститора, али и будућих станара, квадрати „плану“ и пре него што објекат буде у потпуности завршен, тако да је извесно да има довољно оних који су се определили да њихов дом буде управо унутар неке вишеспратнице, а не породична кућа.
Разлоге за огромну потражњу станова у овој вароши ваља тражити за почетак у миграцији становника из околних, мањих насеља ка Бачкој Паланци. Општина броји 14 насељених места у којима живи 55.528 становника, према попису из 2011. године. Углавном су они који се селе млађи људи, који у вароши често лакше проналазе посао, али и сматрају да веће место нуди више погодности, попут различитих ваннаставних активности за децу, играоница, спортских клубова, али и других ствари, као што су већи број продавница, културних и друштвених дешавања.
У групу оних који се одлучују да купе стан и у њему стварају нови дом, спадају и новопечени брачни парови. Иако је некада био обичај да и по неколико генерација живе под истим кровом, данас се ситуација променила, па се уместо оне „кад чељад није бесна, ни кућа није тесна“, више примењује фраза „моја кућица, моја слободица“.
Иако је распрострањено мишљење да се прво продају мањи једнособни станови и гарсоњере, статистика показују мало другачију слику. Наиме, подаци Републичког завода за статистику наводе да је просечна површина продатих станова новоградње у Бачкој Паланци током 2020. године била 63 метра квадратна, док је просечна цена продатих станова новоградње износила 90.607 динара.
Може се закључити да се с годинама граде и продају све већи станови, јер је током 2019. године просечна површина станова новоградње била 59 метара квадратних, а просечна цена 84.096 динара. Сам избор површине стана зависи како од потреба будућих станара, тако и од могућности. Ипак, различити зајмови које нуде банке омогућују многима да дођу до своје некретнине. Како често говоре нови власници, боље им је да плаћају рату кредита за стан сваки месец, уместо да сличан износ месечно издвајају за станарину за најам туђег стана.
Још једна група оних који се радо определе да свој дом пронађу у стану уместо у кући јесу и старији суграђани. Наиме, доста је примера оних који, када зађу у позне године и када деца напусте породични дом, схвате да је некада удобна породична кућа, сада постала превелика за једно или двоје људи. Исто тако, велика кућа, двориште и окућница захтевају да се редовно одржавају, а то изискује и финансијске и физичке напоре. Зато многи мењају породичну кућу за мањи стан, у коме се пензионерски дани могу проводити удобније и лакше, а места има сасвим довољно да се цела породица окупи на недељном ручку.
Кретање становника не иде само из мањих места у Паланку, већ је лане забележена већа продаја кућа у односу на претходну 2019. годину. По извештају о стању на тржишту непокретности Републичког геодетског завода, на подручју општине су током 2019. продате 124 куће, док су прошле године продате 152. Најјефтинија кућа продата је за само 1.000 евра, док је најскупља у 2019. била 138.000 евра, а у 2020. години 120.000 хиљада евра.
У групу оних који живот желе да проведу у пространој кући, неретко спадају породице са децом. Било да је кућа у вароши или у на селу, искуства ових људи говоре да су за њих и њихову децу предности куће, попут сопственог врта, воћњака или слободе да имају љубимце, заиста непроценљиве. Треба споменути и примере младих и школованих суграђанима који се, након студија и усвршавања, враћају у своје место и породичну кућу и настављају традицију бављења пољопривредном. Било као стални посао, или као хоби, многи виде радост и ужитак у стварању сопствених производа, на пример, хране за своју породицу. Како неретко говоре, живот на селу је лагоднији и лепши, а Бачка Паланка и Нови Сад су удаљени само сат времена вожње аутомобилом.
Текст и фото: Тијана Пачић
