Волонтерску акцију организовали су Омладинско и културно удружење „Вемсикал Србија” из Кањиже и Фондација „Арс Топиа” из Будимпеште, а учесници су били из Бечеја, Сенте, Горњег Брега, Суботице, Кањиже и Војводе Зимоњића, као и више места из Мађарске.
Прошлог лета у сличној летњој акцији волонтера, добровољним радом је на локацији старог артерског бунара на Јарашу уређено купалиште са два базенчића, свлачионицом и тоалетом, а уз постојећи направљен је и нови валов за појилиште за стоку. Овом приликом на пролећној моби учврстила се конструкција старог и новог валова уз стари артерски бунар. Лане су на истом послу били волонтери из Мађарске, Румуније и мештани Војводе Зимоњића и околине, а овог пута на моби се окупило око 30 учесника.
„ Суштина мобе коју организујемо је да заједно изградимо нешто што касније служи целој заједници. Сада смо радили на постављању тршчаног крова на павиљону на води језерцета крај старог артерског бунара, као и сређивању и чишћењу терена у оквиру припрема за летњу сезону, како би мештани и посетиоци могли да уживају у овим благодетима које су на дохват руке на пашњаку Јараш. Потребно је само мало иницијативе и добре воље да се овај простор функционално уреди, користи и на одговарајући начин води брига о њему. У плану је да мобу наставимо на јесен“, – прича председник Удружења „Вемсикал Србија” Ласло Виги.
Виги додаје да су приметили да се организацијом моба на уређењу простора старог артерског бунара интензивирала комуникација са мештанима. Житељи околних салаша и Војводе Зимоњића су сугерисали шта треба урадити и прилагодити како би нови валов био у функцији појилишта за стоку, да би се намена бунара изграђеног још 1894. године могла боље искористи. Ипак, у пролећној моби било је укључено више волонтера са стране него мештана. Међу учесницима је био Рудолф Алмаши из Кањиже, који каже да није знао шта треба радити пре него што је дошао на мобе, али да увек има таквог посла којег воли, жели и зна да уради.
„Мени је велико задовољство што сам учествовао на овој и лањској моби, тако да сам корисно искористио слободно време. Препоручио бих колегама који још никад нису били на таквим пословима, да дођу на наредну мобу и виде шта то значи, бити међу таквим људима који нису из исте државе, нису из исте средине. Изазов је увек суочити са нечим новим и интересантним, а увек је капитал бити међу таквим људима који не жале свој труд. Много је то већи капитал од нечег материјалног. Овакав рад може се исказати и материјално, али много више вреди она друга страна, упознати се и дружити са људима из других крајева, а у исто време и допринети заједници“, утисак је Рудолфа Алмашија.
Организатори пројекта на ревитализацији и уређењу старог артерског бунара очекују да ће их у наредном периоду бити више, односно да ће повезаност бити приснија. Учесницима лањске летње и пролећне мобе семштај је обезбеђен на оближњем салашу Јожефа и Јулијане Рекецки. Они су пуни речи хвале што се простор старог артерског бунара уређује, јер од када знају за себе користе са бунара воду за пиће, а од користи је овдашњим сточарима који напасају стоку на Јарашу. Јожеф сматра да би требало учвртсити јачу ограду, а такође и да би корисно било околиш озеленити дрвећем. Слатинаста степа названа Јараш, на површини од скоро три и по хиљаде хектара права је благодет. Локално становништво из Војводе Зимоњића, Кањиже, Трешњевца, Малих Пијаца и Велебита је у прошлости на подручјима погодним за испашу стоке правило појила, а воду из артерских бунара користили су и за лековите купке. Са једног од артерских бунара на Јарашу, прозваног Чудотворни бунар, предузимљиви пословни човек с почетка прошлог века Херман Гринфелд воду је спровео до шест километара удаљене Кањиже и ударио темеље бањског туризма у овој потиској вароши. Највише тачка Јараша је код Малих Пијаца на 57, а најнижа код Трешњевца на 31 метар надморске висине. На Јарашу се формирају језерца која напајају подземне воде, која се током лета и исуше, тако да на њиховом месту остају наслаге соли. Карактеристично за Јараш је да је и вредно станиште птица, па је забележено да овде обитава 235 врста од којих су 203 строго заштићене врсте, а 99 врста тих птица се ту и гнезди.
Пролећна моба је реализована у оквиру пројекта „Млади су закон” који финансира Министарство омладине и спорта Србије, а значајна подршка добијена је од Месне заједнице и општине Кањижа, али и појединих донатора. Удружење „Вемсикал Србија” се стара о овом бунару у смислу писања пројеката и аплицирања за фондове да се овај бунар одржи, али без локалне помоћи овај буна неће опстати.
Текст и фото: Милорад Митровић
