О њима брине и Завод за заштиту споменика Сремска Митровица, које финансира Град, док за пројекте конкуришу код Министарства културе, затим Министарства за рад, борачка и социјална питања, Покрајине, али и локалних самоуправа.
Директор Завода за заштиту споменика Сремска Митровица Љубиша Шулаја каже да имају спремне пројекте за конкурс, од обнове фрушкогорских манастира, до реконструкције античких локалитета, односно конзерваторско-рестаураторске радове, али и пројекте обнове споменика на Фрушкој гори из Другог светског рата, које финансира Министарство за рад, борачка и социјална питања.
- Проблем постоји у недостатку комуникације између Националног парка “Фрушка гора” и Завода који брине о заштити. Ту постоји проблем око текућег одржавања. Парк сматра да то није њихова надлежност, јер по закону то је обавеза локалних самоуправа на чијој територији се споменици налазе - истиче Шулаја.
Он сматра да би закон требао да буде прецизнији. Када је реч о манастирима, о њима брине држава, јер су они категорисани као објекти од изузетног значаја.
- Новац за Сирмијум као локалитет од античког значаја, на пример, ми добијамо од Министарства културе на основу пројекта конзервације, сваке годне фазно се ради једна по једна просторија са мозаицима. До сада је урађено 100 квадрата подних мозаика, који ће се наћи на плочама на зидовима саме палате, односно на паноима, те је већ урађен добар део мозаика - тврди Шулаја и иако сматра да је могло више бити урађено, напомиње да су задовољни, јер се на мозаицима ради сваке године у континуитету.
Увек је проблем недостатак новца, подсећа наш саговорник, јер су конзерваторски радови скупи и подразумевају ангажовање стручњака, посебна умећа и знања.
- Прошле године смо радили сеоску кућу у Огару, која је пример народног градитељства, а општина Пећинци је откупила тај плац и кућу, што је била олакшавајућа околност. Објекат је проглашен за споменик од изузетног значаја, који смо успели да урадимо по свим стандардима заштите - истиче Шулаја.
Он напомиње да је у Србији мало рађено на заштити и обнови народног градитељства и да немамо ниједан прави етно-парк по светским стандардима и аутентичним кућама, или бар део обновљених сеоских кућа, који су на некој рути представљени као туристичка дестинација.
- Војвођанске куће које су национално благо све више нестају. Стручњаци који су још пре више од деценије долазили код нас су нас упозоравали да у процесу глобализације и простору као што је Европска унија, неће бити граница, и уколико свој национални простор не обележимо препознатљивом архитектуром, бојама, визуелним обележјима, неће бити разлике између граница, а ви морате да препознате територију на којој живи један народ - напомиње директор Завода и тврди да морамо да сачувамо градска језгра, према којима се препознају наши градови, архитектонске елементе у селима према којима су она препознатљива.
Шулаја сматра да није у питању само недостатак новца, већ и недовољна заинтересеованост за ову тему, која је заиста важна.
- Неко ко се бави заштитом то доживљава као велики успех, а у питању је обнова објекта из 18. века са аутентичним материјалима, блатом, дрветом, свим оним од чега је направљена та кућа у Огару, и на то смо заиста поносни - каже Шулаја и каже да би је свако требао посетити, јер је заиста дивна.
Огар је мало село на путу ка Купинову, које је познато по цркви Светог Луке, али и граду Купинику, који је све више у фокусу заштитара, али и јавности, био је на приватним парцелама, обрастао растињем, шљивицима и сада се полако тај простор крчи и долази до контура града, историјског пункта у неком периоду, који је конктинуитет српске државности продужио и после пада Смедерева. Управо зато је важан за националну историју.
- Када је у питању обнова Житног трга, време ће показати како је то одлично решење и уклопљен антички локалитет у урбани град и како смо после 60 година трга на отвореном који је био изложен временским условима, успели да сачувамо и конзервирамо и спасимо га од нестанка - сматра Шулаја и додаје како је коришћен сав оригиналан материјал и сви конзерваторски принципи примењени када је овај локалитет у питању.
Опека је очишћена од маховине и лишаја, те је добила боју опеке као некад. Зидови су били скоро порушени, јер је свако могао да шета туда, тврди директор Завода за заштиту споменика Сремска Митровица, а зидове су по фотографијама из 1962. године, вратили у првобитно стање и све је урађено у складу са науком.
- Презентација је сада завршни део када сваки посетилац може да дође и види уређен локалитет, а не гомилу камења – закључио је Шулаја.
Маша Стакић
Етно кућа у Огару је богата сељачка кућа с краја 18.века, о чему говори употреба ретког кровног материјала - бибер црепа. Најстарија сачувана кућа у овом делу Срема, потпуно рестаурирана како је некада изгледала, основни троделни облик куће, односно мали трем из којег се улази у три просторије- собе са стране и кухињу у средини. Основа куће није уобичајено правоугаона, јер је спољашњи зид кухиње померен у поље и добијен део који у Срему зову кућер. У кухињи је сачуван отворени оџак, као и зидани шпорет. Таваница у предњој соби је од трске. Посебну вредност кући даје дрво, од ког су становници овог краја градили куиће, са карактеристичним мотивима и употребе украсних ласјни унутар насложених греда.
Пројекат „Акценат на Сремску Митровицу” реализовала је „Панонија медиа” уз подршку „Дневника”. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове локалне самоуправе, која суфинансира пројекат.
