Након продаје некретнина, постројења и опреме, који су били у власништву својевремено једног од домаћих лидера у производњи детерyената, сапуна и средстава за чишћење, укупна стечајна маса износи 47.943.578 динара.
Као и увек, прво ће бити намирени трошкови стечајног поступка. Ту спадају накнада и награда стечајном управнику, трошкови адвоката и фирме која је физички обезбеђивала имовину, затим разне накнаде и таксе суду и агенцијама, као и порези. За ове трошкове резервисано је укупно 14.466.072 динара. Такође, преостали повериоци другог и трећег исплатног реда биће намирени у стопостотном износу.
„Бисер” је успешно радио до 2011. године, када су настали проблеми у пословању, пре свега због тога што није могао да наплати своја потраживања од већих купаца. То је имало за последицу немогућност измиривања доспелих обавеза како према запосленима тако и према добављачима и јавним предузећима.
Стечајни поступак је отворен у јуну 2011. али је обустављен у септембру 2013. године, јер је усвојен унапред припремљени план реорганизације. Међутим, план није успео, фирма је пословала са губитком, њен рачун је блокиран, а уједно је остала без послова. Због тога је у марту 2017. отворен нови стечајни поступак.
Стечајна управница је у извештају навела да је стечај био врло компликован. Власници предузећа су били повезана лица „Марко” из Новог Сада и „Марко Бисер” из Кумана, али и много малих власника који укупно имају испод један одсто акција. У једном тренутку извршни поверилац „Бисера” – „Интер хемикал” из Београда, преузео је управљање предузећем. Међутим, новопостављени директор Драган Јовић никада није успео да преузме документацију од свог претходника Жарка Новаковића.
До дела документације Миклош је успела да дође тек после претње кривичним пријавама директору Новаковићу, који је био и једини запослени у тренутку отварања стечаја. Некретнине су биле незаконито отуђене и враћене тек у судском спору.
Ж. Б.
