Најтеже су били погођени велики системи попут „Заставе аутомобили“, за чију се крагујевачку централу пронашло решење у продаји италијанском Фијату, али не и за „Заставин“ сомборски погон за производњу специјалних аутомобила, односно такозваних доставних возила.
Годинама су хале сомборске „Заставе специјални аумобили“ зврјиле празне, пошто је са производних трака, услед прекида ланца снабдевања, тек спорадично силазила по која добрано технолошки застарела „скала“ и „флорида поли“. Ускоро је производња потпуно стала. Обећавали су политичари да ће се производња обновити, али од тога није било ништа. Стечајно-ликвидационо руководство највећег сомборског индустријског комплекса, успело је само да изнајми хале, а технолошки застареле пресе и производне линије прода у старо гвожђе, не би ли преосталим радницима исплаћивали минималац, а себи никад обелодањене премије.
Од закупца до власника
„Грин сити” је 2013. године закупио хале сомборске „Заставе- специјални аутомобили“ као српско-грчка компанија у већинском власништву Дејана Стојановића са мањинским уделом грчке Орхид мантис групе, власнице Марие Миторгиани. На лицитацији Агенције за лиценцирање стечајних управника, пре две године ова компанија је за 146 милиона динара коначно и купила 40 објеката, технолошку и канцеларијску опрему, алат и инвентар сомборске „Заставе“ чија је вредност почетно била процењена на 720 милиона динара.
Тако је 2013. у пусте и хладне хале „Заставе–специјални аутомобили”, уз оправдани и очекивани скептицизам овдашње јавности, као закупац, усељена српско-грчка компанија „Грин сити” (Греен цитy). Скоро десет година касније, од некадашњег закупца са свега око 15 запослених, ова фирма је постала значајни привредни субјекат на западу Бачке, у чијим халама данас бројни радници обезбеђују егзистенцију својих породица.
Погоне је ових дана посетио сомборски градоначелник Антонио Ратковић са сарадницима, а у предузећу „Греен цитy интернатионал“ дочекали су их власник и директор Дејан Стојановић и директор производње Слободан Чота. Предузеће се бави металном индустријом, односно производњом подземних и надземних контејнера за смеће, који се налазе у градовима широм света.
- Наш производни програм иде у неких 140 земаља, од Аустралије до Јужне Америке, а једини континент који продајом својих производа не покривамо је северноамерички. Наша фирма је извозно оријентисана и у зависности од године између 90 и 95 одсто произведених контејнера оде у извоз – казао је Стојановић и упознао градоначелника с податком да компанија константно има отворене конкурсе за инжењере и за вариоце. - До почетка ове године, односно до јануара смо имали стотину запослених, тренутно имамо 150, тако да смо ове године подигли број радника. Градоначелник Ратковић истакао је да се Сомбор поноси што се контејнери који се овде производе могу видети у великим светским центрима, попут Париза.
- Драго ми је, с обзиром на то да сам пре годину дана био у овој компанији, да данас видим много нове опреме, што је најбитније да су уређени производни капацитети и да се из дана у дан овде запошљава све већи број људи – рекао је Ратковић, подсећајући да је „Грин сити” за мање од десет година удесетостручио број запослених.
М. Миљеновић
