То је класична, мртва, вирусна вакцина и то је оно у шта имам највише поверења, а ништа не спорим друге типове вакцина. Ту класичну вирусну вакцину требалo je већ да ми сами направимо. Ако ће наша држава производити на пример руску вакцину, онда видимо да све може да се организује. И да се заустави и да се покрене производња. Пандемија нас учи да морамо да имамо и своју, домаћу вакцину, а ми ове вакцине можемо сами да правимо. Цео живот се бавимо вакцином против беснила, а у више наврата смо у Пастеровом заводу били и произвођачи вакцине против беснила – каже професор др Душан Лалошевић који на Медицинском факултету у Новом Саду предаје хистологију и ембриологију, а на Пољопривредном факултету ветеринарску биологију. Има завршене специјализације патологије, магистрирао је и докторирао микробиологију и паразитологију на ВМА и цео живот се бави прављењем вакцина против беснила у Пастеровом заводу, где је шеф лабораторије за дијагнозу беснила.
Каже како се и раније залагао да се обнови производња вакцина код нас. На почетку короне је разговарао и са члановима Кризног штаба, јер их познаје, а напомиње како је једном био и на седници Кризног штаба, те је предложио да наша држава прави вакцину против короне.
- Пастеров завод може врло брзо да направи прототип вакцине, сличне кинеској или руској, такозваној трећој руској вакцини која се сада појављује. Та трећа руска вакцина која се производи, увелико су клиничка испитивања у току, и прогнозе су да ће од марта бити у употреби, јер је направљена као класична вирусна вакцина. Ту вакцину производи Институт Чумаков за полиомијелитисе и вирусне енцефалитисе са којима имам лепу сарадњу годинама. Они су атестирали и нашу вакцину против беснила и потврдили да је квалитетна. За вакцину против короне смо изгубили годину дана, а могли смо да је произведемо – објашњава др Лалошевић.
Како наводи, у сарадњи са Институтом „Торлак“ могли бисмо да производимо значајне количине вакцина. Захвалан је и за то што имамо вакцине из увоза, али сматра да смо могли да имамо домаћу вакцину пре шест месеци.
- У производњи вакцине потребно је да се реши низ проблема. Организационих, техничких, научних. У првом реду, не само производња, него и испитати квалитет те вакцине. Међутим, Агенција за лекове више не ради контролу квалитета, него контролу папира, документациону контролу. Ако нека вакцина или страни лек има уредне папире, он улази у земљу и нормално се примењује. Ми смо срећни да можемо да верујемо и Кинезима и Русима и да њихове вакцине можемо да примењујемо, а да не морамо да чекамо месеце због испитивања. Прво је требало ми као Пастеров завод да решимо одређивање јачине вируса короне у вакцини, што смо решили за беснило. Јако бих желео да „Торлак“ прави вакцине, али не може сам, него сви у држави морамо да будемо конзорцијум, а „Торлак“ да буде на челу производње. И сви да радимо једни за друге и онда бисмо имали и српску вакцине. „Торлак“ је деценијама извозио вакцине, на пример против дечје парализе, све је то заустављено – нагласио је др Лалошевић.
Др Лалошевић је напоменуо како код нас на медицинским факултетима нигде нема школе где се учи како се прави вакцина.
– Вакцинологија је наука, а ми немамо школу вакцинологије. Прво треба да имамо српску школу на нивоу мастер студија, удружених медицинских и биолошких факултета. Нама требају биолози, верзирани за културу ћелија. Они су основа производње – истакао је др Лалошевић.
Сматра да наша вакцина против короне треба да буде копија кинеске или руске вакцине. Објашњава да су то званично лекови паралеле постојећим лековима. Не морамо да измишљамо вакцину, јер је и вакцина против беснила коју је правио Пастеров завод направљена као паралела постојеће вакцине.
- Као што смо направили вакцину за беснило, тако бисмо направили и вакцину за корону. Али не у милионима доза. Могли бисмо да имамо хиљаде или десетине хиљада доза у Пастеровом заводу, а онда би са „Торлаком“ могли да имамо праву производњу. Ми бисмо ту били само један нуклеус који би то покренуо и контролисао квалитет, што АЛИМС не ради, јер смо ми раније по уговору за њих контролисали вакцине које се увозе. Пастеров завод може да направи само лабораторијску производњу, али то није законски препознато. За вакцину за корону треба да се производи сто литара, да би се произвело довољно. То мора да буде континуиран процес – наводи др Лалошевић и напомиње да Пастеров завода сада не може да направи хиљаде литара вакцине, али може литре, што је почетак и прототип.
Према његовим речима „Торлак“ би могао да направи вакцину заједно са АЛИМС-ом и Пастеровим заводом, са Институтом за хемију Београдског универзитета и другим установама. Када би се удружили сви који нешто знају о вакцинама, то би могло да се уради, сматра др Лалошевић.
- За сада ми имамо опрему за класичну вакцину, у такозваном систему „ролер“ боца, то су боце које избацују литре вакцина. Треба имати биореактор, то немамо, онда би у једном циклусу могло да се избаце и више литара. Лабораторијски систем производње вакцина је најсигурнији, јер је најбезбеднији, јер се ради о малим количинама. Ми ћемо до краја године имати руску вакцину – испричао је др Лалошевић.
Производња вакцине се ради месецима, не годинама. Држава треба да ради на два колосека. Оно што је најављено, да ће се у Србији по Спутњик технологији правити Спутњик вакцина, а исто тако би требало да производимо и трећу руску класичну вакцину Института Чумакова.
- Требало би да имамо две вакцине за корону. За корону су потребне велике количине вакцине, те зато треба и вакцина из увоза. Међутим, да смо почели да радимо на време, на почетку епидемије, имали бисмо одавно прототип вакцине. Трећа руска вакцина је оно што наша држава треба одмах да покрене. Да имамо најмање две руске вакцине, ову са адено вирусом и класичну Института Чумакова. Тако би се далеко ефикасније обезбедили. Руска вакцина је добро проверена. Кинеска вакцина има најмање нуспојава. Кинеска и та трећа руска су исти тип вакцине, класичне вирусне вакцине – истакао је професор Лалошевић и апеловао на све људе да се вакцинишу против короне.
Љубица Петровић
