Од тога, највећи број заражених је у Јужнобачком округу – преко 600, док их у Западнобачком округу има 48, у Севернобачком 37, Јужнобанатском 129, Средњобанатском 34, Севернобанатском 21 и Сремском 139.
– То су у Војводини 52,4 пацијента на 100.000 становника, што је аларм за узбуну – рекао је Гојковић приликом обраћања медијима, додавши да је прекјуче забележен рекорд на дневном нивоу, 122 оболела, од чега скоро 50 одсто чине грађани Новог Сада.
Будући да је константан прилив нових пацијената и отпуст оздрављених у Клиничком центру Војводине, последња информација је 177 хоспитализованих особа, од тога 85 Новосађана, 13 Врбашана и 10 Суботичана.
– Не постоји општина у Војводини без иједног мештанина са ковидом 19. Ситуација у Покрајини је несигурна, али је још увек под контролом. Међутим, уколико наставимо да се понашамо на начин који олакшава трансмисију вируса овом брзином, тај број ће се удвостручити за пет до седам дана. Због тога је крајње време да се дозовемо памети. Притом мислим пре свега на мањи број људи који не поштује мере, и даље не држи дистанцу, који мисли да ће све ово проћи мимо њих. Они морају да схвате да је ово борба целог друштва, а не појединца или групе појединаца. Доћи ћемо у ситуацију да здравствени систем неће моћи у Војводини да пружи адекватну помоћ грађанима који су оболели. Ми можемо преокренути ситуацију, те из пика изаћи најмање оштећени, али морамо схватити да је крајње време да поштујемо три основне мере које пропагирамо четири месеца уназад. Ако за то време нисмо ништа научили, не знам када ћемо и да ли ћемо имати прилику за то. Уколико се неко не придржава мера, довољно је да се запита је ли спреман да у своје и у име ближњих потпише да неће ићи у болницу уколико добије корону – истакао је.
Како каже Гојковић, сви заводи здравствене заштите на територији Војводине опскрбљени су ПЦР технологијом, те је већина почела да ради тестове.
– У овом тренутку, сви осим Зрењанина и Панчева, који ће кренути с тим за пет до седам дана, почели су да раде анализу на основу бриса који се упућује из региона. То раде Митровица, Суботица, Кикинда и Сомбор. Здравствени систем Војводине је организован и треба му једино подршка грађана да ово савладамо што пре – закључио је.
С обзиром на повећан прилив пацијената у КЦВ, након инфективне и клинике за ортопедију, отворена је и клиника за васкуларну хирургију и јединицу интензивне терапије, а капацитети постоје још на абдоминалној хирургији, с тим да се мора водити рачуна и о местима за нонковид пацијенте, подсетио је Гоковић.
– У претходна три-четири месеца успели смо да оспособимо и остале опште болнице у Војводини за делимичан прихват пацијената са лакшом до средњетешком клиничком сликом, а уколико буде потребно, активираћемо пет општих болница: у Вршцу, Врбасу, Суботици, Сомбору и Сремској Митровици. Општа болница у Панчеву је већ ковид болница. За грађане севернобанатске регије помоћ Општој болници у Кикинди пружиће она у Сенти, али њу засад чувамо уколико се у специјалним психијатријским болницама Новог Кнежевца, Вршца, Ковина и Беле Цркве појави инфекција. Инфективни део Опште болнице у Зрењанину планиран је за нонковид пацијенте јер нас, бојим се, ускоро очекују болести које се јављају лети, а то су менингитис, менингоенцефалитис и грозница Западног Нила. Испомоћ средњобанатској регији биће Специјална болница за плућне болести у Зрењанину – навео је.
Од 6. марта ове године, оболело је 277 здравствених радника, додао је.
– На 26.000 здравствених радника то је мали проценат, али морамо да их чувамо јер је то један од главних разлога зашто наш здравствени систем функционише – рекао је. – Добро је што немамо великих интрахоспиталних епидемија. То су појединачни случајеви јер здравствени радници имају контакте и ван посла. Докле год носе опрему у болници, вероватноћа заражавања је минимална.
На основу серолошких испитивања процењују да је на територији Србије кроз отприлике 10 одсто грађана већ тихо прошао вирус, што је на нивоу Војводине преко 200.000 људи. У овом тренутку, каже, прате преко 4.000 контаката, апелујући да се спречи флуктуација грађана из различитих места.
С. Милачић
