Истраживање о њиховом утицају на децу и младе, прво те врсте у Србији које је спровео прошле године, показало је да 70 одсто од 900 испитаника воли да игра видео-игре. Нешто мање од трећине то чини ради забаве, 12 одсто како би се опустило, а исто толико из чисте досаде, док је два одсто признало како је у питању само навика. Виртуелно дружење као разлог навело је осам одсто анкетираних, а само два процента увиђа да тако учи нешто ново.
Према речима директорке Уницефа у Србији Дејане Костадинове, видео-игре дају деци прилику да науче да сарађују са другима, повежу се са пријатељима широм света, савладају нове вештине и да се лепо забаве. Додуше, као и код многих онлајн активности у које је укључен школски узраст, током гејминга могу се доживети и негативна искуства. Због тога им је намера да проактивно сагледају како он утиче на ђаке, те пронађу решења која ће их заштитити и повећати позитивне исходе путем њиховог ангажовања на дигиталним платформама, где поред играња могу и да уче.
Руководећи се чињеницом да креатори дигиталних игара имају огроман потенцијал, али и одговорност да обликују своје платформе на начине који до максимума доводе позитивне, а на минимум своде негативне утицаје на децу, Уницеф је потписао споразум о сарадњи са Српском асоцијацијом индустрије видео-игара (СГА). У наредном периоду, планирају да спроведу низ активности како би се деца и млади оснажили да на одговоран и безбедан начин остваре користи од дигитализације и игара, а у то ће, осим циљне групе, бити укључена удружења родитеља, као и сам систем образовања.
Овај потенцијал препознали су пре пет година Стефанија Лукић, Артја Суворов и Немања Неранyић, који стоје иза стартапа Јуст Смарт и платформе Штребер, нудећи бесплатан и потпуно сигуран алат за савладавање градива од петог до осмог разреда. Захваљујући средствима Европске уније, они су 2017. успели да платформу унапреде и учине је интерактивном, а уз стручну помоћ уведен је и систем учења путем погрешке, што је, кажу, изузетно важно за дечје самопоуздање и изградњу личности. Новина је да је Штребер, поред елемената игре, добио и елементе друштвене мреже, која ће повезати ђаке и наставнике. Будући да је омогућен надзор постављеног садржаја од стране наставника, деца ће бити заштићена од штетних и непримерених информација. Како наводи Стефанија Лукић за „ЕУ инфо центар”, корисници ће моћи самостално да креирају садржај који им одговара, те да га деле са вршњацима, што ће подстаћи вршњачку едукацију. Знајући шта ђаци желе више од свега – мање „грејања столице”, а више забаве, сајт нуди сликовите и лакосавладиве лекције за српски језик, биологију, географију, историју и математику, у складу са званичним планом и програмом Републике Србије. Па иако садржи наставне јединице које се свакодневно обрађују у школи, градиво није оптерећено дефиницијама, са циљем да игра буде укључена у процес учења, што постиже квизовима знања, сликама, видео и интерактивним апликацијама. „Штребер” је такође мотивациона платформа с обзиром на то да се најупорнији и највреднији ученици, борећи се да скупе што већи број поена, награђују правим поклонима. С друге стране, рангирање по нивоима и знању даје им увид у лично напредовање.
Платформа Штребер, која се може сматрати почетком правог школовања на даљину, енциклопедија је различитих објашњења истих појмова. Откад постоји, лекције које креира преко 100 наставника и педагога из Србије пролазе кроз прсте признатих дечјих текстописаца и илустратора, презентујући тако интересантне чињенице и визуелна решења.
С. Милачић
