Основне и мастер студије завршио на Биолошком факултету Универзитета у Београду, где је студирао молекуларну биологију и експерименталну биомедицину. Стипендиста је Хемофарм фондације, која сваке године стипендира најбоље студенте медицинских, фармацеутских, технолошких, хемијских и Факултета за физичку хемију.
На позив професора Роберта Вајнберга који је открио гене који проузрокују малигна обољења, одлази на МИТ – Масачусетски технолошки институт у Бостону, САД, проучава узроке метастазе код канцера дојке. Тамо је идентификовао кључне факторе који су битни за пластичност ћелија тумора, као и факторе који су битни за резистентност на терапију и метастазу малигних ћелија.
Колико је тешко пробити се у врхове научног света, полазећи из мале земље као што је наша?
- Пробити се у врх у било којој области захтева много труда, рада, одрицања, мотивације, али и среће. У науци је то тешко, зато што је наука у нашој земљи, нажалост, и даље у 20. веку, док је један део света увелико у 21. веку. Такође, недостаје нам и практична страна. Срећом, имамо установе попут Петнице у којима млади могу да добију праксу и да науче како се стечено знање примењује. Тренутно сам на студијама на Харварду/МИТ, где сигурно има још 10 до 15 људи из Србије, тако да није немогуће, али је потребно много рада и труда.
На који начин наши студенти могу да пливају у токовима савремене науке? Бришу ли се границе захваљујући интернет ери или још увек постоје разлике у приступу између малих и великих земаља кад је наука у питању?
- Код нас се минимално улаже у науку, док се у Сједињеним Државама улаже велики новац, како државни тако и приватни, а посебно су популарне донације. Студенте бих саветовао да траже праксу изван граница наше земље, али и да траже приступ часописима како би бар били у току с оним што се дешава у светској науци.
Куда се креће молекуларна биологија и биомедицина?
- Сведоци смо примене математике и програмирања у биологији и биомедицини, али за сада је веома трансформативно. Један од примера примене математике, математичког моделовања и програмирања у биологији јесте пројекат Атлас хуманих ћелија. Овим пројектом желимо да идентификујемо, опишемо, дескриптивно и функционално, све ћелије људског организма.
Који је ваш задатак на пројекту „Атлас хуманих ћелија”?
- Ја сам студент докторанд у лабораторији Авив Регев, која је шеф овог пројекта. Радим на неколико различитих аспеката, као што су примена, развијање и адаптација РНК секвенционирања на нивоу појединачних ћелија. Такође, радим на њиховој примени у малигним обољењима, каои код имунотерапија. Мој приступ је мултидисциплинарни, комбинујем развијање технологије и примену програмирања на стварању аналитичког оквира, али и примењујем је на интересантним и битним биолошким и медицинским питањима.
Има ли шансе да ускоро добијемо конкретне одговоре на питање зашто се јављају тумори и може ли се спречити њихов настанак?
- Оно што радимо јесте проналажење и разумевање шта је то од чега су тумори направљени. Један од главних разлога зашто су тумори успешни у расту, у резистенцији на терапије, јесте што су измиксани од различитих ћелија. Овом методом можемо да идентификујемо све ћелије појединачно, а самим тим и разумемо шта су те ћелије и како их је најбоље елиминисати. Надам да ћемо у будућности имати терапију на коју неће моћи да се развије резистентност, као и бољу дијагностику, јер је рана дијагноза кључна у борби против рака.
- Научио сам да, када се бавите науком, не можете да планирате, јер вас наука сама одведе у одређеном правцу – каже Немања Веома сам заинтересован за примену математике и програмирања у биологији и у прецизној медицини, где се сматра да је сваки пацијент експеримент за себе и где се терапије не примењују по принципу “једна величина свима одговара”, већ се кроје према сваком пацијенту.
И. Вујанов
