Још једно звоно за узбуну јесте и пробни завршни испит, планиран 22. и 23. марта, који ће делимично одсликати њихове капацитете и дати им смернице за даље учење уколико претендују на неку од популарнијих средњих школа. Претходних година показало се да мали матуранти махом гравитирају ка гимназијама, а на добром гласу су свакако ИТ и медицински образовни профили.
Према подацима са портала Моја средња школа, међу гимназијама највећа конкуренција традиционално влада у Јовиној, где је прошле године за природно-математичко одељење с наставом на српском и енглеском језику минимални број бодова био 114,4. Потом следе остали комбиновани смерови: руско-српски, где је праг пролазности био 103,18 поена, немачко-српски (99,88), француско-српски (93,57), а потом српски (93,55), не рачунајући разреде за које су се морали полагати додатни пријемни испити како би ученици показали посебне способности. У Гимназију „Светозар Марковић” општег типа мали матуранти могли су лане да се упишу уколико су на основу оцена из ђачке књижице и завршног испита успели да сакупе бар 90,13 бодова, док је у Гимназији „Исидора Секулић” на друштвено-језичком смеру тражено минимум 90,88 поена, а на природно-математичком 92,6. Праг пролазности у Гимназији „Лаза Костић” био је 84,81 бод, а не треба заборавити ни све популарније одељење за сценску и аудио-визуелну уметност, које постоји од 2020. године. У Карловачкој гимназији, која уписује ђаке надарене за филолошке науке, прошле године је на првом месту по броју поена био шпански језик, а потом образовни профил географија и историја.
Када је реч о Медицинској школи „7. април”, највећа конкуренција била је на смеровима физиотерапеутски (91,32) и зубни техничар (91,22), мада много не заостају ни остали: фармацеутски техничар (89,9) лабораторијски техничар (88,9), педијатријска сестра (88,78), стоматолошка сестра (87,23), козметички техничар (85,19), медицинска сестра (84,89), гинеколошко-акушерска сестра (83,99), те профил медицинска сестра – васпитач (83,11), уведен школске 2023/2024. године, будући да је потреба за квалификованим кадром у државним вртићима све већа.
При врху листе жеља у Електротехничкој школи „Михајло Пупин” лане су били смерови електротехничар информационих технологија (91,9), техничар мехатронике (87,82), електротехничар рачунара (86,27) и администратор рачунарских мрежа (85,77), док се место више у Средњој школи „Светозар Милетић” тражило за финансијско-рачуноводствене (86,06), економске (81,53) и правно-пословне техничаре (81,65).
Међу техничким школама искаче „Милева Марић Ајнштајн” захваљујући образовним профилима техничар за дигиталну графику и интернет обликовање (85,9), те архитектонски техничар (82,92), док је ТШ „Павле Савић” постала атрактивнија након што је 2022. године формирала одељење техничара за оперативну форензику, за које је лане било потребно минимум 78,98 бодова.
У Средњој машинској школи најтраженији су смерови техничар за компјутерско управљање (ЦНЦ) машина (73,87) и техничар за индустријску роботику (69,01), у „Пинкију” техничар друмског саобраћаја (64,16) и техничар поштанског саобраћаја и телекомуникационих услуга (63,18), док је у Пољопривредној школи са домом ученика у Футогу, након другог уписног круга, уписна квота за пољопривредне техничаре са 50,78 бодова скочила на 72,82.
С. Милачић
Фото: архива Дневника
