Тројица матураната сомборске гимназије међу светским научним гигантима

Својевремено је, несумњиво највећи, бард „Дневникове“ писане речи, али и један од највећих југословенских, српских и војвођанских поета, Мирослав Мика Антић у свој ренесансни опус новинара, писца, илустратора, сценаристе, режисера... убележио и документарни филм „Тројица из старог Сомбора“, у покушају да овековечи такве уметничке величине као што су писац Вељко Петровић, сликар Милан Коњовић и композитор Петар Коњовић.
с
Фото: Приватна архива/ Богдан Маглић са Хенријем Кисинџером

Подухват који је и деценијама касније за сваку похвалу, али и који, имајући на уму ону староставну Доситејеву о звонима, прапорцима и књигама, поставља потребу да се, поред великог прегнућа сомборског хроничара Милана Степановића вредног сваке хвале, систематично, забележе сви великани науке који су потекли из ове вароши, својевремене луче просвете у свих Јужних Словена, а Срба понајвише.

Као што је пре безмало два миленијума Плутарх писао упоредне биографије античких историјских личности управо из Сомбора би се могао написати есеј о научницима који су потекли из овдашњих школских клупа, о људима који су умели да чују ону Питагорину и Аристотелову музику сфера. Један од томова те књиге, која би обимом позамашна била, свакао би био посвећен тројици школских другова из клупе овдашње Гимназије „Вељко Петровић“, сомборских коленовића Богдана Маглића и Тихомира Новакова те рођењем Бачкопаланчанина, а стасавањем такође Сомборца Стевана Коичког, тројици мускетара југословенске па и светске нуклеарне физике, својеврсних апостола знаменитог Павла Савића, родоначелника проучавања атома под овим делом небеског свода. Мада свако од ових имена заслужује посебне осврте, оно што их ближи су заједнички корени научног интересовања створени у кабинету за физику у гимназијском здању на једном од углова

Трга Светог Тројства, подстицани својим учитељима Вилијамом Вајгандом, Мирком Кеслером и Шулцом, у академски живот транспоновани на београдском Природно математичком факултету а у магични свет науке дефинитвно уведени на Институту за нуклеарне науке Винча.

Из Сомбора би се могао написати есеј о научницима који су потекли из овдашњих школских клупа, а један од томова те књиге свакако би био посвећен тројици школских другова из клупе овдашње Гимназије „Вељко Петровић“, сомборских коленовића Богдана Маглића и Тихомира Новакова те рођењем Бачкопаланчанина, а стасавањем такође Сомборца Стевана Коичког, тројици мускетара југословенске па и светске нуклеарне физике

Као једну годину старији од преостала два „атомска“ мускетара Богдан Маглић је ратним збивањима из клупа сомборске био принуђен да привремено пређе у оне вуковарске гимназије, али су им се путеви поново укрстили у Београду, када су се управо на његов наговор сва тројица, претходно мукотрпно ходајући десетак километара кроз блато београдског руралног околиша, појавили пред Павлом Савићем у библиотеци тадашњег Института за испитивање структуре материје у Винчи, жељни да им управо нуклеарна физика буде будућност. Препознајући њихов потенцијал и жеђ за знањем Савић је „своје Сомборце“ сместа поверио Роберу Валену шефу лабораторије за физику, придошлице са паришког Института за радијум, што их је винуло пут врха светске науке.Тај пут, као и увек када је наука у питању, је потрајао, али и данас њихова имена енцикопедијски светле, остављајући утисак да су их управо гигантски кораци којим су корачали и самим тим били испред свог времена, оставио без награда као што је она Нобелова.

Фото: Приватна архива/Тихомир Новаков у лабораторији Берклија

Почетком фебруара ове године, како јављају научни сајтови направљен је пробој у примени атомске фузије у стварању безбедне енергије, још увек недовољан за практичну примену, али ипак довољан да озбиљније врати науку на колосек изучавања ових принципа, чији је један од родоначелника био управо Маглић својим теоријама, експериментима и залагањем за „хладну фузију“. Годинама након његових тврдњи да се ради о сасвим извесном и остваривом извору безбедне и неисцрпне енергије, испитивања на тему „хладне фузије“ су проглашена за странпутицу и као таква занемарена. Све до пре двадесетак година, што је овом Сомборцу пружило само духовну сатисфакцију. Као што је то својевремено, за живота, посведочио Стеван Коички у једном од ретких интервјуа, управо Маглић је био најпробојнији и најпрактичнији од њих тројице, о чему је довољно говорило и то што је касније своје знање и научна достигнућа преточио у успешне амерчике бизнис пројекте. За разлику од њега Коички и Новаков су заувек остали тесно везани за академску заједницу, с том разликом да је Коички, као велико, светско име нуклеарне спектрометрије којем је поштовање изражавао и један Фредерик Жолио-Кири, поред гостовања у иностранству и петогодишње доцентске епизоде на њиховом београдском ПМФ-у, целу своју каријеру провео у Србији, тачније у Институту у Винчи приљежно радећи на едукацији и промоцији њихових наследника на пољу нуклеарне физике.

Фото: Приватна архива/ Академик Стеван Коички целу каријеру провео у Винчи

Док су Коички, као угледни члан, генерални секретар и у два мандата потпредседник САНУ, а Маглић као велики научник, бизнисмен са педигреом деликатног посредника између америчког председника Yералда Форда и Јосипа Броза Тита, били медијски познати у овдашњој јавности о Новакову се, ван академских кругова, могло чути тек у последње време, како је у јавности све присутнији страх од загађења ваздуха и климатских промена. Његово име, као пионира у истраживањима атмосферских аеросола, у незаборав је сврстано захваљујући обимним рендгенско-фотоелектронским и Раманов-спектроскопским истраживањима на узорцима урбаних и удаљених атмосферских аеросола, која су открлила структуре сличне графиту и активном угљу, насталих непотпуним сагоревањем фослиних и биогирива. За ове честице управо је Новаков сковао данас широко прихваћен термин „црни угљеник“, који се показао као главни кривац топљења поларних капа и поред угљен диоксида највећег узрочника застрашујућег ефекта стаклене баште која прети да искорени цивилизацију.

Ако је од тројице из Сомбора, доста је.     

 

Милић Миљеновић

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести