Виртуелне учионице - будућност образовања у Србији

ФУЏОУ: Можда није лако замислити да ђаци у српским школама о подводном свету уче у виртуелној учионици "зарањајући" у океан или да историју свог народа изучавају, на пример, тако што с Карађорђем "подижу" Први српски устанак, али будућност доноси управо то.
virtuelno, pixabay.com
Фото: pixabay.com

Технологија постепено омогућава да образовање постане и виртуелно путовање, које ученике може да одведе свуда, од унутрашњости ћелије до шетње по Марсу.
Један од пионира такве технологије, коју би могао довести и у Србију, кинеска је компанија Нет Драгон која већ 20 година развија технологије у области видео игара и образовања, а чији су кампус на југоисточној обали Кине посетили репортери Танјуга.

Нет Драгон већ дуже време има сарадњу с Новосадским универзитетом, а прошле године је на Факултету техничких наука успостављена заједничка виртуелна лабораторија за будуће образовање, у циљу усавршавања у информационим технологијама.
То је само почетак, каже у разговору за Танјуг потпредседник Нет Драгона Емил Чен, који истиче да је план да се у Србији успоставе развојни научни центри и лабораторије у којима ће се стварати локални садржаји, уз помоћ кинеских алата и иновационих платформи.
Помоћу тих техногија српска академска заједница биће супериорнија, а учење лакше и садржајније.

"Почевши од Србије, желели бисмо да се проширимо и на остале државе централне и источне Европе које се налазе на 'Појасу и путу'", наводи Чен.
Истиче да је њихова мисија да направе највећу онлајн заједницу за учење на свету, која ће, наводи, повећати и ефикасност и ефективност учења.
Нет Драгон, чији је председник Лиу Деијан од недавно саветник у кабинету српског министра без портфеља задуженог за технолошки развој и иновације Ненада Поповића, годинама шири своју технологију свуда по свету, па се њихова решења и алати у виртуелној реалности користе у Европи, Азији и САД.
Ученици уз помоћ њихових виртуелних лабораторија могу да зароне дубоко у океан и истраже не само подводни свет, већ и унутрашње органе његових становника, да изводе експерименте из хемије, биологије, физике, без ризика и уз мале трошкове.

Уз помоћ напредне технологије, ђаци изучавају и слојеве земљине коре, уче о вулканима и временским неподама, нађу се у сред важне историјске битке у средњем веку или уче да свирају на дигиталном "паметном" клавиру.
Сви подаци који се о једном ученику прикупљају током времена користе се како би се повећало његово интересовање за одређену област или пронашле слабе тачке, на које професор може да обрати пазњу.

Алати помажу и професорима да боље припреме лекције и омогућују да учитељи и ученици практично замене места, како би стекли другачију перспективу, наводи Емил Чен и додаје да су ученици и студенти много заинтересованији за такав начин учења.
Шта је потребно да и српски ђаци и студенти почну да уче на овакав начин?
Директор за пословни развој у Нет Драгону Мајкл Чен каже да је за увођење најновијих технологија у образовању потребно обезбедити инфраструктуру, пре свега увести интернет у све учионице у Србији.

"Верујемо да ћемо, када се обезбеди инфраструктура, лако моћи да уведемо наше алате у Србију", рекао је Чен Танјугу.
Истиче да су најновије технологије и иновације у области образовања изузетно важне за развој друштва, те да тога морају бити свесни сви, од држава и влада, до обичних грађана.
"Важно је да студенти знају колико је дигитализација значајна, јер ово је дигитално доба и паметна решења могу да помогну у процесу савладавања градива и учења", наводи Мајкл Чен.

Он је боравио у Србији и, како каже, уверио се да она има веома образоване и вредне младе људе и инжењере.
"Видео сам много талената, врло добре универзитетске професоре и студенте, одличне курсеве на факултетима, изузетне стартап компаније и у Београду и у Новом Саду. Србија је добро место за инвестирање кад је реч о дигиталним технологијама и иновацијама", навео је Ццен.
Он истиче да воли Србију, Београд и Нови Сад, не само због "неспорне лепоте земље" већ и зато што Кинези имају братску везу са Србима и осећају се у Србији као код куће.

А у кампусу Нет Драгона, на самој обали мора у Фуџоу, свако се може осетити као код куће, јер, осим канцеларија за рад, нуди многобројне садржаје.
У оквиру кампуса се налази универзитет на којем се изучавају техничке науке, вртић и школа с двојезичном наставом, на енглеском и кинеском језику.
Оснивач компаније је велики љубитељ "Ратова звезда" и "Звезданих стаза", па је зато и главна зграда у кампусу у облику свемирског брода "Ентерпрајз", за шта је компанија морала да добије и званичну лиценцу.

Кампус има и своју шуму, изнад које се уздижу скулптуре будистичких богова, заштитника Кине, као и две кинеске куће, направљене пре два века, које су у Фуђијан пренете из друге провинције, део по део.
Куће су изграђене у древном кинеском архитектонском стилу, а сваки детаљ у њима је аутентичан.
У кампусу су изграђене и три пирамиде у модернијем стилу, заправо креативне радионице, у којима се уз помоћ 3Д штампача праве различити објекти.
Рибњак, ергела, терен за голф, вештачко језеро у којем се једном годишње одвија првенство у кајаку, као и три базена, од којих је један у облику пиратског брода, такође су део кампуса.

У кампусу живи око 1.500 запослених који на располагању имају и лекаре у дому здравља, прилику да вежбају на терену попут оних на којим се обучавају амерички маринци, дискотеку, ресторане и кафиће, као и могућност да свакога дана шетају обалом Кинеског мора.

EUR/RSD 117.1627
Најновије вести