Због кредита запослени раде и када су болесни

Запослени се све ређе одлучују да иду на боловање, те на посао иду и под температуром, па чак и када су укочени. Један од разлога је бојазан од смањења плате, јер не би могли да издржавају породицу, а често је присутан и страх од добијања отказа.
e
Фото: pixabay.com

Због тога се неретко дешава да им организам ослаби, да се још горе разболе, па онда хтели или не, морају на боловање и то дуже - оцењује за “Дневник” специјалиста медицине рада и потпредседница Новог синдиката здравства Србије др Драгица Јанков Видачић, која је и на челу синдиката у Дому здравља “Нови Сад”.

Смањење плате, губитак посла, немогућност плаћања школарине деци, кредити који морају да се отплате, све то су разлози које пацијенти наводе лекарима када одбијају одлазак на боловање.

- Боловање посебно одбијају они који раде код приватника. Они на посао иду и са температуром, а ако су укочени дођу ујутро на инјекцију и продужавају на посао. Потпуно одбијају савет да оду код физијатра и да иду на вежбе и рехабилитацију, јер ће одсуствовати са посла. Људи имају велике трошкове и не могу да остану на 65 одсто од плате. Они се жртвују за породицу. Људи се и сами лече, пију таблете против болова и иду да раде - наводи др Јанков-Видачић.

Многи запослени на послу доживљавају велики стрес, а све чешћи је и мобинг. Ти људи су на ивици добијања напада панике, ако ујутро немају седатив да попију.

- Седативи су најкоришћенији лекови у Србији. Људи нам кажу “дајте ми лек, не могу да издржим”. Доста пацијената користи и антидепресиве, али њих узимају под контролом психијатра, најмање шест месеци. Седативе пију они који имају осећај напетости, а овде је у питању дубље стање од напетости, нервозе и несанице, од које такође пати све више људи. Нико више не спава по осам сати, људи узимају прво неке природне, биљне препрате, а потом посежу за лековима како би могли да утону у сан. Сва та тензија и стрес последица су борбе за опстанком, јурњаве за новцем, људи раде по неколико послова, а све то води и до психичког, али и општег здравственог пропадања људи - истиче др Јанков-Видачић и додаје како је последица таквог стања и пропадање бракова и породице.

Они који ипак иду на боловање, то чине на кратко, због неких акутних стања, а разлози дужег осуства са посла су, осим тешких болести, социјални разлози или мобинг.

- Боловања због мобинга трају и по три или четири месеца, јер је људима потребно време да се опораве од малтретирања. При томе, тај стални стрес у којем живе може да води и до других болести, повишеног крвног притиска и коштано-зглобних обољења - каже др Јанков-Видачић.

Према њеним речима, када је реч о боловању због мобинга, људи често мисле да ће се брзо вратити на посао, али им се дешава да упадну у депресивна стања, осећају страх и панику од повратка, као и од реакције колега на послу. Мобинг је тешко доказати, те некада ови људи морају и да напусте фирму у којој раде и тако се ослободе проблема.

- Имамо и боловања због социјалних момената, а најчешће су то породиље које морају да се врате на посао, а немају коме да оставе бебу од 11 месеци. Такође, исти проблем имају људи који имају старе родитеље и немају начин да организују бригу о њима. Данас је другачије радно време и људи су по цео дан на послу. Они који не успеју да упишу дете у јаслице, немају коме да оставе бебу, јер због све каснијег одласка у пензију и даље раде и њихови родитељи, односно бабе и деде. Овим људима је брига о детету најпреча и зато се родитељи тако мале деце често смењују на боловању - наводи др Видачић.

Нега старих и болесних такође је разлог дужих боловања и запослени који се на то одлуче, иду на своју штету, али такође немају избора. Они тиме решавају породични проблем и немају никакву другу опцију, осим одсуства са посла.

- Дешава се да људи с пролећа и с јесени осећају психофизички умор, клонулост. Исцрпљује их дуго радно време и сати седења у канцеларијама. Њихов организам је измучен и они узимају краћа боловања. Међутим, та краћа боловања нису довољна да се тело одмори и опорави, те се дешава да тако ослабљен организам лако нападну вируси и јаве се компликације. Зимус је било више случајева упале плућа, па чак и упала мозга. Одложени стрес којем су дуго били изложени, доведе до тога да се озбиљније разболе. Организам је дуго трпео и онда све одједном дође на површину - прича др Видачић.

Законска новина је да од 11. априла изабрани лекари могу да “држе” људе на боловању до 60 дана, али др Видачић напомиње да тако дуго одсуство са посла увек мора да буде оправдано. Зато лекари током та два месеца редовно прате пацијенте, шаљу их на додатне претраге и дијагностику, јер боловање мора да буде оправдано.

- Држава би требало да помогне запосленима и обезбеди више места за упис деце у јаслице, да обезбеди палијативну негу и збрињавање старих и болесних. Наравно, лакше би било и да су плате веће, јер сада људи раде по неколико послова да би издржавали породице. Било би добро и да је радно време краће, јер би онда људи били и психички и физички здравији - сматра др Јанков-Видачић.

Фото: pixabay.com
Скандинавски модел

- Ретке су фирме које воде рачуна о трудницама и породиљама, а неке од њих су скандинавске фирме, које су отвориле представништва код нас. Оне су модел из својих земаља пренели и код нас и воде рачуна о запосленима - каже др Видачић.

Боловање због рада у иностранству

Лекарима се дешава да им пацијенти траже боловање од 10 или 15 дана, а за то време оду у иностранство и виде хоће ли моћи да нађу неки посао и снађу се. Др Јанков-Видачић каже да је велики одлив људи из свих професија, јер одлазе возачи, радници обезбеђења, спремачице, лекари и медицинске сестре...

Љубица Петровић

EUR/RSD 117.4829
Најновије вести