Мења се закон о привредним друштвима Србије

Откако је транзиција у Србији на сцени, нагледали смо се бројних протеста. Међу онима који су разним блокадама на улици тражили правду су и мали акцонари. Тада смо могли често да видимо на је правда на њиховој страни, али не и закон. Тренутно су под притиском мали власници деоница „Енергопројекта”.
akcionari.jpg
Фото: EPA (FRIEDEMANN VOGEL)

Мали акционари би ускоро могли имати више шанси да заштите своја права: најављена је измена Закона о привредним друштвима. Он ће се хармонизовати са сличним прописима у Европској унији, а једна од измена које се најављују је и боља заштита малих акционара по моделу ЕУ.

Њих у Србији сада има око два милиона. Да би били заштићенији него данас, треба да се другачије регулише начин одлучивања на скупштинама акционара јер код нас власник који има 51 одсто у свом портфељу управља као да му припада сто одсто свих деоница.

Шта то треба да се промени па да при свакој великој приватизацији или преузмању где и они учествују мали акционари немају утисак да су опет изиграни?  

О томе Бранислав Јоргић из брокерске куће „Јоргић” каже да је више проблема с којима се данас сусрећу мали акционари и велики део њих не односи се на измене закона. 

"Сматрам да ни закон који је сада на снази није лош. Више је проблем у примени него у његовим члановима. Када би се доследно и ефикасно примењивао, односно када би надлежни, а посебно Комисија за хартије од вредности, то доследно чинили, било би боље. Други проблем су сами мали акционари, који су необразовани па су често подложни разним гласинама и реагују импулсивно и када то није потребно, па чак није ни у њиховом интересу", каже Јоргић.

Осим поменутог Закона о привредним друштвима, ту материју регулишу и закони о тржишту капитала и о преузимању акционарских друштава.

Јоргић објашњава да једна од измена свакако треба да се односи на одлучивање и упрваљање – уместо натполовичне већине, требало би да буде двотрећинска. Тада би мали акционари имали више шанси да одлучују о продаји, реинвестирању и другим питањима везаним за судбину компаније чији удео у власништву имају.

"Имамо ту разних ситуција. У појединим компанијама се дешава да већински власник извуче дивиденду пре него што се она прикаже па мали акционари остану кратких рукава. С друге стране, и њихови интереси нису често јединствени: поједини би да добит реинвестирају, док би други да је поделе. Уз двотрећинску већину би више малих акционара учестовало у доношењу одлука", каже Јоргић.

Нису све муке малих акционара последица лоших прописа, њихове примене или закулисних радњи.

"Поједине компаније лоше послују, код других су пак тржишни услови неповољни и то доприноси да нема добити ни за мале, а ни за велике акционаре", објашњава Јоргић.

Наруку малим акционарима не иде ни чињеница да је код нас тржиште капитала слабо развијено. Власници већих и средњих предузећа нису заинтересовани за то да новац траже на берзи преко улагача. Од државе добијају субвенционисане кредите те додатна средства за свако радно место. Зато капитал који им је потребан не прикупљају на берзи.

Очигледно сам пропис, ма како га добро скројили, без развоја неће донети превелике промене.

Билово је три одсто

Компанија „Мајкрософт” позната је широм света. Када се помене, сви помисле на оснивача Била Гејтса. Али он је данас власник акција тек три одсто мултинационалног чеда које је основао. Све остало чине мали акционари који су разасути широм света. Баш та компанија је доказ да није битно колико има власника већ како се њоме управља. „Мајкорософт” је друго име за успех и ту нема дилеме.

Д. Вујошевић

EUR/RSD 117.5291
Најновије вести