ЕКСПАНЗИЈА ДИНЕ Трговци дочекали картицу по мери

Примена члана 9 Закона о међубанкарским накнадама је почела и тако су сада издаваоци платних картица обавезни да сваком кориснику који захтева издавање платне картице, уз текући рачун издају и картицу чије се трансакције обрађују и поравнавају у платном систему Србије.
dina kartica
Фото: foto dinacard

То је, бар за сада, једино домаћа „дина”. Док је потрошачима који из yепа ваде картицу   најбитније да ли је у питању дебитна или кредитна, а због трошкова које ће имати, за трговце је то много другачије. Трошкови који ће они имати приликом прихватања „дине” мањи су него код других картица. Осим тога, ту су и друге погодности које доносе измене тог закона. Нова правила су усклађена с европским законодавством па банкари баш и немају разлога да се жале на њих.

Банке су дужне да транспарентно уговарају накнаду и наплату накнада код картица. Укинута је могућност да се трговцима намеће јединствени обрачун накнаде, односно банке више неће моћи да одређују јединствени обрачун трговачке накнаде код плаћања картицама. На тај начин су картице с нижом међубанкарском накнадом субвенционисале оне скупље, објашњавају у Народној банци Србије. Осим тога, банка која издаје картицу дужна је да је дизајнира да електронски и визуелно буде препознатљива. То ће трговцима омогућити да јасно знају коју картицу примају. Уз то, предвиђена је забрана банкама да условљавају трговце својим правилом прихватања свих производа. Тако трговци сада имају могућност да изаберу и прихватају само оне картице које имају ниже трошкове по њих. Рецимо, уколико трговац прихвати дебитну картицу одређеног бренда, више неће бити у обавези да прихвати и пословне картице тог бренда.

Провизије код картица ће у 2019. бити ограничене на 0,2 и 0,3 одсто

Систем који је у Србији био до сада примењиван је био нејасан и чинио је прихватање картица нетранспарентним, а и неисплативим за мале трговце због нејасних и високих трошкова. Поменутим законским изменама трговцима је знатно јасније који им се инструменит плаћања нуди па самим тим могу да процене и који су им картице најпогодније.

Следећи корак који треба да помогне је везан за међубанкарске накнаде. Оне ће бити ограничене на 0,2 одсто за дебитне картице, односно 0,3 одсто за кредитне. Пре него што се спусте до тог процента, предвиђен је прелазни период, односно од 17. децембра ове године до 17. јуна 2019. године те провизије ће бити 0,5 одсто за дебитне картице и 0,6 одсто за кредитне. Тим ограничењима отвара се простор за снижавање провизија које плаћају трговци.

Како објашњавају у НБС, намера тих законских измена је да повећају конкуренцију и тиме побољшају услове за картично пословање на домаћем тржишту. Све одредбе које се односе на провизију важиће за све картичне системе на тржишту.


Клијенти десна рука НБС-а

Сви корисници рачуна који изразе жељу да користе платну картицу, било да су правна лица, предузетници или грађани, добиће од банака „дину”. Уколико желе и картицу неког од интернационалних брендова, морају да поднесу писани захтев. НБС прати активности банака по том питању и уколико примети или добије информације да било која банка крши обавезе,  на то ће реаговати законски расположивим механизмима. Ту помоћ стиже и од комитената, који се могу писаним путем обратити Центру за заштиту корисника финансијских услуга. Сваки корисник који није задовољан поступцима банке може се обратити НБС-у и он ће у најкраћем року реаговати у складу с овлашћењима.


О новинама које малим трговциам треба да олакшају плаћања картицама председник Уније послодаваца Војводине Станко Крстин каже:

– Све што доприноси смањењу трошкова и даје могућност за повећање промета је добродошло – истиче Крстин. – Сматрам да ће поменуте новине омогућити да и трговци који имају ситан пазар, као што су, рецимо, пекаре, примају картице. Картице које имају и функцију бесконтактног плаћања су ту и те како практичне.

Д. Вујошевић

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести