Ниједно предузеће не добија субвенцију унапред

НОВИ САД: У протеклих десет година Комисија за контролу државне помоћи није утврдила неусклађеност државне помоћи са одобреном, па самим тим није ни морала да наложи повраћај средстава, објашњава у разговору са “Дневник” Владимир Антонијевић, председник Комисије за контролу државне помоћи и председник радне групе за измене и допуне Закона о контроли државне помоћи.
s
Фото: Tanjug

Међутим, неопходно је истаћи да Комисија у року од 10 година од доделе средстава може извршити накнадну контролу и наложити повраћај у случају да је помоћ додељена коришћена супротно правилима. Илустрације ради, Европска комисија је 2016. године установила да је компанија Аппле користила пореске олакшице у Ирској од 1991. године, које нису у складу са правилима и наложила повраћај у вредности 13 милијарди евра, истиче Антонијевић.

Ко контролише да ли је државна помоћ искоришћена онако како је договорена или не?

Даваоци државне помоћи су дужни да прате да ли је државна помоћ искоришћена за намене за које је додељена. Услове и критеријуме на основу којих се помоћ додељује претходно оцењује Комисија. Ако се средства додељују привредним субјектима који нису унапред познати, онда Комисија оцењује само ту шему државне помоћи, што је у складу са европском праксом. Сваки појединачни уговор закључен на основу те шеме, контролише давалац. На пример, Министарство привреде које додељује субвенције за директне инвестиције је у обавези, што је и прописано њиховом уредбом (шемом), да утврди да ли је корисник државне помоћи испунио уговором предвиђену обавезу у погледу запошљавања одређеног броја радника, обима улагања у опрему, материјална и нематеријална средства у складу са бизнис планом. Тек након што утврди да је корисник испунио наведене обавезе, Министарство привреде исплаћује део субвенција, пошто се обично исплата врши у више делова. То значи да ниједно предузеће не добија субвенцију унапред, него тек пошто докаже да је испунило уговорне обавезе.

Комисија само надзире да ли давалац поступа у складу са њеном  оценом, као и да ли врши одговарајућу контролу пре и након доделе средстава. Да закључимо, Комисија налаже даваоцу државне помоћи да изврши повраћај додељених средстава, а не кориснику.

Ко све може бити давалац државне помоћи и под којим условима то могу бити и јавна предузећа?

Даваоци државне помоћи су надлежни органи Републике Србије, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе. Међутим, давалац може бити и свако правно лице које управља или располаже јавним средствима, и додељује државну помоћ у било ком облику. Укратко, даваоци су најчешће министарства, градови и општине, АПВ, Фонд за развој и др. У одређеним случајевима могу бити и јавна предузећа, нарочито ако селективно умањују или не наплаћују своје услуге, односно не понашају се у складу са тржишним условима, на начин како би се понашао нормалан приватни учесник на тржишту.

Да ли сви даваоци државне помоћи имају обавезу да Комисији поднесу пријаву у којој образлажу разлоге за доделу субвенција или неких других олакшица?

Наравно. Они су дужни да приликом пријаве државне помоћи, доставе попуњен образац пријаве државне помоћи и по потреби посебан образац за одређене врсте државне помоћи где се нарочито образлажу разлози за доделу. Битно је истаћи да постоје различити обрасци у зависности да ли се ради о индивидуалној или шеми државне помоћи. На основу образаца, Комисија може утврдити за које намене и са којим циљем се додељује државна помоћ.


Припрема српске привреде за европску тржишну утакмицу

Најављујете и измене Закона о контроли државне помоћи. Шта треба мењати?

Овај закон поприлично дуго води свој правни живот, скоро 10 година. Нови изазови, а нарочито нова правила унутар ЕУ, али и Србији нам намећу потребу допунског усклађивања. Влада је то препознала, и у децембру прошле године је формирала радну групу на чијем сам челу. Усклађивање ће најпре ићи у смеру постизања веће ефикасности Комисије, допунске самосталности и независности у погледу средстава за рад и стручне службе, уз јасно дефинисан поступак одлучивања, истовремено уважавајући све институте које нам европска правна тековина намеће. Уосталом, то је и обавеза из Споразума о стабилизацији и придруживању која је проткана као једно од мерила за отварање поглавља 8. Стога, како би припремили нашу привреду за европску тржишну утакмицу, Комисија мора да поседује одговарајућа правила, која постоје и на европском тржишном простору, а која ће бити на одговарајући начин артикулисана у новом правном оквиру.


Шта представља државна помоћ мале вредности – de minimis и мора ли се и она пријавити Комисији?

Државна помоћ мале вредности тзв. de minimis представља помоћ за коју се сматра да не утиче значајно на нарушавање конкуренције на тржишту, па се стога не пријављује Комисији на одлучивање о дозвољености. Европска комисија је урадила одговарајуће економске анализе и утврдила да је ефекат такве помоћи ограничен и не може нарушити конкуренцију, сходно чему је утврдила и конкретне износе. Одлуку о додели ове државне помоћи доноси сам давалац уз обавезу поштовања одређених допунских услова који се превасходно односе на поштовање дозвољеног лимита у вредности од 23 милиона динара, које је могуће доделити једном кориснику у трогодишњем периоду. Поред тога давалац је дужан да пре доделе нове помоћи сабере колико је корисник већ претходно добио. Коначно, о томе треба да води евиденцију и редовно обавештава Комисију.

Љубинка Малешевић

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести